Псалми 62

1Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје! 2Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало. 3Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану. 4Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну. 5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја. 6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути. 7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу. 8Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште. 9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа. 10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. 11Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога. 12И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.

1My soul rests in God alone. My salvation is from him. 2He alone is my rock and my salvation, my fortress— I will never be greatly shaken. 3How long will you assault a man, would all of you throw him down, Like a leaning wall, like a tottering fence? 4They fully intend to throw him down from his lofty place. They delight in lies. They bless with their mouth, but they curse inwardly. Selah. 5My soul, wait in silence for God alone, for my expectation is from him. 6He alone is my rock and my salvation, my fortress. I will not be shaken. 7With God is my salvation and my honor. The rock of my strength, and my refuge, is in God. 8Trust in him at all times, you people. Pour out your heart before him. God is a refuge for us. Selah. 9Surely men of low degree are just a breath, and men of high degree are a lie. In the balances they will go up. They are together lighter than a breath. 10Don’t trust in oppression. Don’t become vain in robbery. If riches increase, don’t set your heart on them. 11God has spoken once; twice I have heard this, that power belongs to God. 12Also to you, Lord, belongs loving kindness, for you reward every man according to his work.

1Een psalm van David, voor den opperzangmeester, over Jeduthun. Immers is mijn ziel stil tot God; van Hem is mijn heil. 2Immers is Hij mijn Rotssteen en mijn Heil, mijn Hoog Vertrek, ik zal niet grotelijks wankelen. 3Hoe lang zult gijlieden kwaad aanstichten tegen een man? Gij allen zult gedood worden; gij zult zijn als een ingebogen wand, een aangestoten muur. 4Zij raadslagen slechts, om hem van zijn hoogheid te verstoten; zij hebben behagen in leugen; met hun mond zegenen zij; maar met hun binnenste vloeken zij. Sela. 5Doch gij, o mijn ziel! zwijg Gode; want van Hem is mijn verwachting. 6Hij is immers mijn Rotssteen en mijn Heil, mijn Hoog Vertrek; ik zal niet wankelen. 7In God is mijn Heil en mijn Eer; de Rotssteen mijner sterkte, mijn Toevlucht is in God. 8Vertrouw op Hem te aller tijd, o gij volk! Stort ulieder hart uit voor Zijn aangezicht; God is ons een Toevlucht. Sela. 9Immers zijn de gemene lieden ijdelheid, de grote lieden zijn leugen; in de weegschaal opgewogen, zouden zij samen lichter zijn dan de ijdelheid. 10Vertrouwt niet op onderdrukking, noch op roverij; wordt niet ijdel, als het vermogen overvloedig aanwast, en zet er het hart niet op. 11God heeft een ding gesproken, ik heb dit tweemaal gehoord: dat de sterkte Godes is. 12En de goedertierenheid, o Heere! is Uwe; want Gij zult een iegelijk vergelden naar zijn werk.