Псалми 55

1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог. 2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем 3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме. 4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме; 5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. 6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо; 7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи. 8Похитао бих да утечем од вихора и од буре. 9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду; 10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега. 11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство. 12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио. 13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој. 14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни. 15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. 16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти. 17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој; 18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам. 19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога. 20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу. 21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви. 22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне. 23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.

1Listen to my prayer, God. Don’t hide yourself from my supplication. 2Attend to me, and answer me. I am restless in my complaint, and moan, 3Because of the voice of the enemy, Because of the oppression of the wicked. For they bring suffering on me. In anger they hold a grudge against me. 4My heart is severely pained within me. The terrors of death have fallen on me. 5Fearfulness and trembling have come on me. Horror has overwhelmed me. 6I said, “Oh that I had wings like a dove! Then I would fly away, and be at rest. 7Behold, then I would wander far off. I would lodge in the wilderness.” Selah. 8“I would hurry to a shelter from the stormy wind and storm.” 9Confuse them, Lord, and confound their language, for I have seen violence and strife in the city. 10Day and night they prowl around on its walls. Malice and abuse are also within her. 11Destructive forces are within her. Threats and lies don’t depart from her streets. 12For it was not an enemy who insulted me, then I could have endured it. Neither was it he who hated me who raised himself up against me, then I would have hidden myself from him. 13But it was you, a man like me, my companion, and my familiar friend. 14We took sweet fellowship together. We walked in God’s house with company. 15Let death come suddenly on them. Let them go down alive into Sheol. For wickedness is in their dwelling, in their midst. 16As for me, I will call on God. Yahweh will save me. 17Evening, morning, and at noon, I will cry out in distress. He will hear my voice. 18He has redeemed my soul in peace from the battle that was against me, although there are many who oppose me. 19God, who is enthroned forever, will hear, and answer them. Selah. They never change, who don’t fear God. 20He raises his hands against his friends. He has violated his covenant. 21His mouth was smooth as butter, but his heart was war. His words were softer than oil, yet they were drawn swords. 22Cast your burden on Yahweh, and he will sustain you. He will never allow the righteous to be moved. 23But you, God, will bring them down into the pit of destruction. Bloodthirsty and deceitful men shall not live out half their days, but I will trust in you.

1Een onderwijzing van David, voor den opperzangmeester, op de Neginoth. 2O God! neem mijn gebed ter oren, en verberg U niet voor mijn smeking. 3Merk op mij, en verhoor mij; ik bedrijf misbaar in mijn klacht, en maak getier; 4Om den roep des vijands, vanwege de beangstiging des goddelozen; want zij schuiven ongerechtigheid op mij, en in toorn haten zij mij. 5Mijn hart smart in het binnenste van mij, en verschrikkingen des doods zijn op mij gevallen. 6Vrees en beving komt mij aan, en gruwen overdekt mij; 7Zodat ik zeg: Och, dat mij iemand vleugelen, als ener duive, gave! ik zou henenvliegen, waar ik blijven mocht. 8Ziet, ik zou ver wegzwerven, ik zou vernachten in de woestijn. Sela. 9Ik zou haasten, dat ik ontkwame, van den drijvenden wind, van den storm. 10Verslind hen, HEERE! deel hun tong; want ik zie wrevel en twist in de stad. 11Dag en nacht omringen zij haar op haar muren; en ongerechtigheid en overlast is binnen in haar. 12Enkel verderving is binnen in haar; en list en bedrog wijkt niet van haar straat. 13Want het is geen vijand, die mij hoont, anders zou ik het hebben gedragen; het is mijn hater niet, die zich tegen mij groot maakt, anders zou ik mij voor hem verborgen hebben. 14Maar gij zijt het, o mens, als van mijn waardigheid, mijn leidsman en mijn bekende! 15Wij, die te zamen in zoetigheid heimelijk raadpleegden; wij wandelden in gezelschap ten huize Gods. 16Dat hun de dood als een schuldeiser overvalle, dat zij als levend ter helle nederdalen; want boosheden zijn in hun woning, in het binnenste van hen. 17Mij aangaande, ik zal tot God roepen, en de HEERE zal mij verlossen. 18Des avonds, en des morgens, en des middags zal ik klagen en getier maken; en Hij zal mijn stem horen. 19Hij heeft mijn ziel in vrede verlost van den strijd tegen mij; want met menigte zijn zij tegen mij geweest. 20God zal horen, en zal hen plagen, als die van ouds zit, Sela; dewijl bij hen gans geen verandering is, en zij God niet vrezen. 21Hij slaat zijn handen aan degenen, die vrede met Hem hadden; hij ontheiligt Zijn verbond. 22Zijn mond is gladder dan boter, maar zijn hart is krijg; zijn woorden zijn zachter dan olie, maar dezelve zijn blote zwaarden. 23Werp uw zorg op den HEERE, en Hij zal u onderhouden; Hij zal in eeuwigheid niet toelaten, dat de rechtvaardige wankele. Maar Gij, o God! zult die doen nederdalen in den put des verderfs; de mannen des bloeds en bedrogs zullen hun dagen niet ter helft brengen; ik, daarentegen, zal op U vertrouwen.