Проповедник 7

1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди. 2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје. 3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље. 4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље. 5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних. 6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина. 7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце. 8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа. 9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних. 10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш. 11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце. 12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има. 13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви? 14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити. 15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи. 16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио? 17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена? 18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега. 19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду. 20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши. 21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује; 22Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге. 23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене. 24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи? 25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља. 26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она. 27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем. 28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох. 29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

1A good name is better than fine perfume; and the day of death better than the day of one’s birth. 2It is better to go to the house of mourning than to go to the house of feasting: for that is the end of all men, and the living should take this to heart. 3Sorrow is better than laughter; for by the sadness of the face the heart is made good. 4The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of mirth. 5It is better to hear the rebuke of the wise, than for a man to hear the song of fools. 6For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of the fool. This also is vanity. 7Surely extortion makes the wise man foolish; and a bribe destroys the understanding. 8Better is the end of a thing than its beginning. The patient in spirit is better than the proud in spirit. 9Don’t be hasty in your spirit to be angry, for anger rests in the bosom of fools. 10Don’t say, “Why were the former days better than these?” For you do not ask wisely about this. 11Wisdom is as good as an inheritance. Yes, it is more excellent for those who see the sun. 12For wisdom is a defense, even as money is a defense; but the excellency of knowledge is that wisdom preserves the life of him who has it. 13Consider the work of God, for who can make that straight, which he has made crooked? 14In the day of prosperity be joyful, and in the day of adversity consider; yes, God has made the one side by side with the other, to the end that man should not find out anything after him. 15All this have I seen in my days of vanity: there is a righteous man who perishes in his righteousness, and there is a wicked man who lives long in his evildoing. 16Don’t be overly righteous, neither make yourself overly wise. Why should you destroy yourself? 17Don’t be too wicked, neither be foolish. Why should you die before your time? 18It is good that you should take hold of this. Yes, also from that don’t withdraw your hand; for he who fears God will come out of them all. 19Wisdom is a strength to the wise man more than ten rulers who are in a city. 20Surely there is not a righteous man on earth, who does good and doesn’t sin. 21Also don’t take heed to all words that are spoken, lest you hear your servant curse you; 22for often your own heart knows that you yourself have likewise cursed others. 23All this have I proved in wisdom. I said, “I will be wise”; but it was far from me. 24That which is, is far off and exceedingly deep. Who can find it out? 25I turned around, and my heart sought to know and to search out, and to seek wisdom and the scheme of things, and to know that wickedness is stupidity, and that foolishness is madness. 26I find more bitter than death the woman whose heart is snares and traps, whose hands are chains. Whoever pleases God shall escape from her; but the sinner will be ensnared by her. 27“Behold, I have found this,” says the Preacher, “one to another, to find out the scheme; 28which my soul still seeks; but I have not found. One man among a thousand have I found; but I have not found a woman among all those. 29Behold, this only have I found: that God made man upright; but they search for many schemes.”

1Beter is een goede naam, dan goede olie, en de dag des doods, dan de dag dat iemand geboren wordt. 2Het is beter te gaan in het klaaghuis, dan te gaan in het huis des maaltijds; want in hetzelve is het einde aller mensen, en de levende legt het in zijn hart. 3Het treuren is beter dan het lachen; want door de droefheid des aangezichts wordt het hart gebeterd. 4Het hart der wijzen is in het klaaghuis; maar het hart der zotten in het huis der vreugde. 5Het is beter te horen het bestraffen des wijzen, dan dat iemand hore het gezang der dwazen. 6Want gelijk het geluid der doornen onder een pot is, alzo is het lachen eens zots. Dit is ook ijdelheid. 7Voorwaar, de onderdrukking zou wel een wijze dol maken; en het geschenk verderft het hart. 8Het einde van een ding is beter dan zijn begin; de lankmoedige is beter dan de hoogmoedige. 9Zijt niet haastig in uw geest om te toornen; want de toorn rust in den boezem der dwazen. 10Zeg niet: Wat is er, dat de vorige dagen beter geweest zijn, dan deze? Want gij zoudt naar zulks niet uit wijsheid vragen. 11De wijsheid is goed met een erfdeel; en degenen, die de zon aanschouwen, hebben voordeel daarvan. 12Want de wijsheid is tot een schaduw, en het geld is tot een schaduw; maar de uitnemendheid der wetenschap is, dat de wijsheid haar bezitters het leven geeft. 13Aanmerk het werk Gods; want wie kan recht maken, dat Hij krom gemaakt heeft? 14Geniet het goede ten dage des voorspoeds, maar ten dage des tegenspoeds, zie toe; want God maakt ook den een tegenover den ander, ter oorzake dat de mens niet zou vinden iets, dat na hem zal zijn. 15Dit alles heb ik gezien in de dagen mijner ijdelheid; er is een rechtvaardige, die in zijn gerechtigheid omkomt; daarentegen is er een goddeloze, die in zijn boosheid zijn dagen verlengt. 16Wees niet al te rechtvaardig, noch houd uzelven al te wijs; waarom zoudt gij verwoesting over u brengen? 17Wees niet al te goddeloos, noch wees al te dwaas; waarom zoudt gij sterven buiten uw tijd? 18Het is goed, dat gij daaraan vasthoudt, en trek ook uw hand van dit niet af; want die God vreest, dien ontgaat dat al. 19De wijsheid versterkt den wijze meer dan tien heerschappers, die in een stad zijn. 20Voorwaar, er is geen mens rechtvaardig op aarde, die goed doet, en niet zondigt. 21Geef ook uw hart niet tot alle woorden, die men spreekt, opdat gij niet hoort, dat uw knecht u vloekt. 22Want uw hart heeft ook veelmalen bekend, dat gij ook anderen gevloekt hebt. 23Dit alles heb ik met wijsheid verzocht; ik zeide: Ik zal wijsheid bekomen, maar zij was nog verre van mij. 24Hetgeen verre af is, en zeer diep, wie zal dat vinden? 25Ik keerde mij om, en mijn hart, om te weten, en om na te sporen, en te zoeken wijsheid en een sluitrede; en om te weten de goddeloosheid der zotheid, en de dwaasheid der onzinnigheden. 26En ik vond een bitterder ding, dan de dood: een vrouw, welker hart netten en garen, en haar handen banden zijn; wie goed is voor Gods aangezicht, zal van haar ontkomen; daarentegen de zondaar zal van haar gevangen worden. 27Ziet, dit heb ik gevonden, zegt de prediker, het ene bij het andere, om de sluitrede te vinden; 28Dewelke mijn ziel nog zoekt, maar ik heb haar niet gevonden: een man uit duizend heb ik gevonden; maar een vrouw onder die allen heb ik niet gevonden. 29Alleenlijk ziet, dit heb ik gevonden, dat God den mens recht gemaakt heeft, maar zij hebben veel vonden gezocht.