Проповедник 1

1Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму. 2Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина. 3Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем? 4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек. 5Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази. 6Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се. 7Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку. 8Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати. 9Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем. 10Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас. 11Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати. 12Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму. 13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега. 14Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу. 15Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати. 16Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања. 17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу. 18Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.

1The words of the Preacher, the son of David, king in Jerusalem: 2“Vanity of vanities,” says the Preacher; “Vanity of vanities, all is vanity.” 3What does man gain from all his labor in which he labors under the sun? 4One generation goes, and another generation comes; but the earth remains forever. 5The sun also rises, and the sun goes down, and hurries to its place where it rises. 6The wind goes toward the south, and turns around to the north. It turns around continually as it goes, and the wind returns again to its courses. 7All the rivers run into the sea, yet the sea is not full. To the place where the rivers flow, there they flow again. 8All things are full of weariness beyond uttering. The eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing. 9That which has been is that which shall be; and that which has been done is that which shall be done: and there is no new thing under the sun. 10Is there a thing of which it may be said, “Behold, this is new?” It has been long ago, in the ages which were before us. 11There is no memory of the former; neither shall there be any memory of the latter that are to come, among those that shall come after. 12I, the Preacher, was king over Israel in Jerusalem. 13I applied my heart to seek and to search out by wisdom concerning all that is done under the sky. It is a heavy burden that God has given to the sons of men to be afflicted with. 14I have seen all the works that are done under the sun; and behold, all is vanity and a chasing after wind. 15That which is crooked can’t be made straight; and that which is lacking can’t be counted. 16I said to myself, “Behold, I have obtained for myself great wisdom above all who were before me in Jerusalem. Yes, my heart has had great experience of wisdom and knowledge.” 17I applied my heart to know wisdom, and to know madness and folly. I perceived that this also was a chasing after wind. 18For in much wisdom is much grief; and he who increases knowledge increases sorrow.

1De woorden van den prediker, den zoon van David, den koning te Jeruzalem. 2Ijdelheid der ijdelheden, zegt de prediker; ijdelheid der ijdelheden, het is al ijdelheid. 3Wat voordeel heeft de mens van al zijn arbeid, dien hij arbeidt onder de zon? 4Het ene geslacht gaat, en het andere geslacht komt; maar de aarde staat in der eeuwigheid. 5Ook rijst de zon op, en de zon gaat onder, en zij hijgt naar haar plaats, waar zij oprees. 6Zij gaat naar het zuiden, en zij gaat om naar het noorden; de wind gaat steeds omgaande, en de wind keert weder tot zijn omgangen. 7Al de beken gaan in de zee, nochtans wordt de zee niet vol; naar de plaats, waar de beken heengaan, derwaarts gaande keren zij weder. 8Al deze dingen worden zo moede, dat het niemand zou kunnen uitspreken; het oog wordt niet verzadigd met zien; en het oor wordt niet vervuld van horen. 9Hetgeen er geweest is, hetzelve zal er zijn, en hetgeen er gedaan is, hetzelve zal er gedaan worden; zodat er niets nieuws is onder de zon. 10Is er enig ding, waarvan men zou kunnen zeggen: Ziet dat, het is nieuw? Het is alreeds geweest in de eeuwen, die voor ons geweest zijn. 11Er is geen gedachtenis van de voorgaande dingen; en van de navolgende dingen, die zijn zullen, van dezelve zal ook geen gedachtenis zijn bij degenen, die namaals wezen zullen. 12Ik, prediker, was koning over Israel te Jeruzalem. 13En ik begaf mijn hart om met wijsheid te onderzoeken, en na te speuren al wat er geschiedt onder den hemel. Deze moeilijke bezigheid heeft God den kinderen der mensen gegeven, om zich daarin te bekommeren. 14Ik zag al de werken aan, die onder de zon geschieden; en ziet, het was al ijdelheid en kwelling des geestes. 15Het kromme kan niet recht gemaakt worden; en hetgeen ontbreekt, kan niet geteld worden. 16Ik sprak met mijn hart, zeggende: Zie, ik heb wijsheid vergroot en vermeerderd, boven allen, die voor mij te Jeruzalem geweest zijn; en mijn hart heeft veel wijsheid en wetenschap gezien. 17En ik begaf mijn hart om wijsheid en wetenschap te weten, onzinnigheden en dwaasheid; ik ben gewaar geworden, dat ook dit een kwelling des geestes is. 18Want in veel wijsheid is veel verdriet; en die wetenschap vermeerdert, vermeerdert smart.