Матеј 24

1И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к Њему ученици Његови да Му покажу грађевину црквену. 2А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути. 3А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века? 4И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари. 5Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. 6Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај. 7Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету. 8А то је све почетак страдања. 9Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради. 10И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга. 11И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. 12И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих. 13Али који претрпи до краја благо њему. 14И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак. 15Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме): 16Тада који буду у Јудеји нека беже у горе; 17И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући; 18И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје. 19А тешко труднима и дојилицама у те дане. 20Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу; 21Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити; 22И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они. 23Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте. 24Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. 25Ето вам казах унапред. 26Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не верујте. 27Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег. 28Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити. 29И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се. 30И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом. 31И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса. 32Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето. 33Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата. 34Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 35Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. 36А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. 37Јер као што је било у време Нојево тако ће бити и долазак Сина човечијег. 38Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, 39И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег. 40Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити. 41Две ће млети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити. 42Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. 43Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. 44Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији. 45Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк? 46Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. 47Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим. 48Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; 49И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама; 50Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли. 51И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба.

1Jesus went out from the temple, and was going on his way. His disciples came to him to show him the buildings of the temple. 2But he answered them, “You see all of these things, don’t you? Most certainly I tell you, there will not be left here one stone on another, that will not be thrown down.” 3As he sat on the Mount of Olives, the disciples came to him privately, saying, “Tell us, when will these things be? What is the sign of your coming, and of the end of the age?” 4Jesus answered them, “Be careful that no one leads you astray. 5For many will come in my name, saying, ‘I am the Christ,’ and will lead many astray. 6You will hear of wars and rumors of wars. See that you aren’t troubled, for all this must happen, but the end is not yet. 7For nation will rise against nation, and kingdom against kingdom; and there will be famines, plagues, and earthquakes in various places. 8But all these things are the beginning of birth pains. 9Then they will deliver you up to oppression, and will kill you. You will be hated by all of the nations for my name’s sake. 10Then many will stumble, and will deliver up one another, and will hate one another. 11Many false prophets will arise, and will lead many astray. 12Because iniquity will be multiplied, the love of many will grow cold. 13But he who endures to the end, the same will be saved. 14This Good News of the Kingdom will be preached in the whole world for a testimony to all the nations, and then the end will come. 15“When, therefore, you see the abomination of desolation, which was spoken of through Daniel the prophet, standing in the holy place (let the reader understand), 16then let those who are in Judea flee to the mountains. 17Let him who is on the housetop not go down to take out things that are in his house. 18Let him who is in the field not return back to get his clothes. 19But woe to those who are with child and to nursing mothers in those days! 20Pray that your flight will not be in the winter, nor on a Sabbath, 21for then there will be great oppression, such as has not been from the beginning of the world until now, no, nor ever will be. 22Unless those days had been shortened, no flesh would have been saved. But for the sake of the chosen ones, those days will be shortened. 23“Then if any man tells you, ‘Behold, here is the Christ,’ or, ‘There,’ don’t believe it. 24For there will arise false christs, and false prophets, and they will show great signs and wonders, so as to lead astray, if possible, even the chosen ones. 25“Behold, I have told you beforehand. 26If therefore they tell you, ‘Behold, he is in the wilderness,’ don’t go out; ‘Behold, he is in the inner rooms,’ don’t believe it. 27For as the lightning flashes from the east, and is seen even to the west, so will be the coming of the Son of Man. 28For wherever the carcass is, there is where the vultures gather together. 29But immediately after the oppression of those days, the sun will be darkened, the moon will not give its light, the stars will fall from the sky, and the powers of the heavens will be shaken; 30and then the sign of the Son of Man will appear in the sky. Then all the tribes of the earth will mourn, and they will see the Son of Man coming on the clouds of the sky with power and great glory. 31He will send out his angels with a great sound of a trumpet, and they will gather together his chosen ones from the four winds, from one end of the sky to the other. 32“Now from the fig tree learn this parable. When its branch has now become tender, and produces its leaves, you know that the summer is near. 33Even so you also, when you see all these things, know that it is near, even at the doors. 34Most certainly I tell you, this generationwill not pass away, until all these things are accomplished. 35Heaven and earth will pass away, but my words will not pass away. 36But no one knows of that day and hour, not even the angels of heaven,but my Father only. 37“As the days of Noah were, so will be the coming of the Son of Man. 38For as in those days which were before the flood they were eating and drinking, marrying and giving in marriage, until the day that Noah entered into the ship, 39and they didn’t know until the flood came, and took them all away, so will be the coming of the Son of Man. 40Then two men will be in the field: one will be taken and one will be left; 41two women grinding at the mill, one will be taken and one will be left. 42Watch therefore, for you don’t know in what hour your Lord comes. 43But know this, that if the master of the house had known in what watch of the night the thief was coming, he would have watched, and would not have allowed his house to be broken into. 44Therefore also be ready, for in an hour that you don’t expect, the Son of Man will come. 45“Who then is the faithful and wise servant, whom his lord has set over his household, to give them their food in due season? 46Blessed is that servant whom his lord finds doing so when he comes. 47Most certainly I tell you that he will set him over all that he has. 48But if that evil servant should say in his heart, ‘My lord is delaying his coming,’ 49and begins to beat his fellow servants, and eat and drink with the drunkards, 50the lord of that servant will come in a day when he doesn’t expect it, and in an hour when he doesn’t know it, 51and will cut him in pieces, and appoint his portion with the hypocrites. There is where the weeping and grinding of teeth will be.

1En Jezus ging uit en vertrok van den tempel; en Zijn discipelen kwamen bij Hem, om Hem de gebouwen des tempels te tonen. 2En Jezus zeide tot hen: Ziet gij niet al deze dingen? Voorwaar zeg Ik: Hier zal niet een steen op den anderen steen gelaten worden, die niet afgebroken zal worden. 3En als Hij op den Olijfberg gezeten was, gingen de discipelen tot Hem alleen, zeggende: Zeg ons, wanneer zullen deze dingen zijn, en welk zal het teken zijn van Uw toekomst, en van de voleinding der wereld? 4En Jezus, antwoordende, zeide tot hen: Ziet toe, dat u niemand verleide. 5Want velen zullen komen onder Mijn Naam, zeggende: Ik ben de Christus; en zij zullen velen verleiden. 6En gij zult horen van oorlogen, en geruchten van oorlogen; ziet toe, wordt niet verschrikt; want al die dingen moeten geschieden, maar nog is het einde niet. 7Want het ene volk zal tegen het andere volk opstaan, en het ene koninkrijk tegen het andere koninkrijk; en er zullen zijn hongersnoden, en pestilentien, en aardbevingen in verscheidene plaatsen. 8Doch al die dingen zijn maar een beginsel der smarten. 9Alsdan zullen zij u overleveren in verdrukking, en zullen u doden, en gij zult gehaat worden van alle volken, om Mijns Naams wil. 10En dan zullen er velen geergerd worden, en zullen elkander overleveren, en elkander haten. 11En vele valse profeten zullen opstaan, en zullen er velen verleiden. 12En omdat de ongerechtigheid vermenigvuldigd zal worden, zo zal de liefde van velen verkouden. 13Maar wie volharden zal tot het einde, die zal zalig worden. 14En dit Evangelie des Koninkrijks zal in de gehele wereld gepredikt worden tot een getuigenis allen volken; en dan zal het einde komen. 15Wanneer gij dan zult zien den gruwel der verwoesting, waarvan gesproken is door Daniel, de profeet, staande in de heilige plaats; (die het leest, die merke daarop!) 16Dat alsdan, die in Judea zijn, vlieden op de bergen; 17Die op het dak is, kome niet af, om iets uit zijn huis weg te nemen; 18En die op den akker is, kere niet weder terug, om zijn klederen weg te nemen. 19Maar wee de bevruchten, en den zogenden vrouwen in die dagen! 20Doch bidt, dat uw vlucht niet geschiede des winters, noch op een sabbat. 21Want alsdan zal grote verdrukking wezen, hoedanige niet is geweest van het begin der wereld tot nu toe, en ook niet zijn zal. 22En zo die dagen niet verkort werden, geen vlees zou behouden worden; maar om der uitverkorenen wil zullen die dagen verkort worden. 23Alsdan, zo iemand tot ulieden zal zeggen: Ziet, hier is de Christus, of daar, gelooft het niet. 24Want er zullen valse christussen en valse profeten opstaan, en zullen grote tekenen en wonderheden doen, alzo dat zij (indien het mogelijk ware) ook de uitverkorenen zouden verleiden. 25Ziet, Ik heb het u voorzegd! 26Zo zij dan tot u zullen zeggen: Ziet, hij is in de woestijn; gaat niet uit; Ziet, hij is in de binnenkameren; gelooft het niet. 27Want gelijk de bliksem uitgaat van het oosten, en schijnt tot het westen, alzo zal ook de toekomst van den Zoon des mensen wezen. 28Want alwaar het dode lichaam zal zijn, daar zullen de arenden vergaderd worden. 29En terstond na de verdrukking dier dagen, zal de zon verduisterd worden, en de maan zal haar schijnsel niet geven, en de sterren zullen van den hemel vallen, en de krachten der hemelen zullen bewogen worden. 30En alsdan zal in den hemel verschijnen het teken van den Zoon des mensen; en dan zullen al de geslachten der aarde wenen, en zullen den Zoon des mensen zien, komende op de wolken des hemels, met grote kracht en heerlijkheid. 31En Hij zal Zijn engelen uitzenden met een bazuin van groot geluid, en zij zullen Zijn uitverkorenen bijeenvergaderen uit de vier winden, van het ene uiterste der hemelen tot het andere uiterste derzelve. 32En leert van den vijgeboom deze gelijkenis: wanneer zijn tak nu teder wordt, en de bladeren uitspruiten, zo weet gij, dat de zomer nabij is. 33Alzo ook gijlieden, wanneer gij al deze dingen zult zien, zo weet, dat het nabij is, voor de deur. 34Voorwaar, Ik zeg u: Dit geslacht zal geenszins voorbijgaan, totdat al deze dingen zullen geschied zijn. 35De hemel en de aarde zullen voorbijgaan, maar Mijn woorden zullen geenszins voorbijgaan. 36Doch van dien dag en die ure weet niemand, ook niet de engelen der hemelen, dan Mijn Vader alleen. 37En gelijk de dagen van Noach waren, alzo zal ook zijn de toekomst van den Zoon des mensen. 38Want gelijk zij waren in de dagen voor den zondvloed, etende en drinkende, trouwende en ten huwelijk uitgevende, tot den dag toe, in welken Noach in de ark ging; 39En bekenden het niet, totdat de zondvloed kwam, en hen allen wegnam; alzo zal ook zijn de toekomst van de Zoon des mensen. 40Alsdan zullen er twee op den akker zijn, de een zal aangenomen, en de ander zal verlaten worden. 41Er zullen twee vrouwen malen in den molen, de ene zal aangenomen, en de andere zal verlaten worden. 42Waakt dan; want gij weet niet, in welke ure uw Heere komen zal. 43Maar weet dit, dat zo de heer des huizes geweten had, in welke nachtwake de dief komen zou, hij zou gewaakt hebben, en zou zijn huis niet hebben laten doorgraven. 44Daarom, zijt ook gij bereid; want in welke ure gij het niet meent, zal de Zoon des mensen komen. 45Wie is dan de getrouwe en voorzichtige dienstknecht, denwelken zijn heer over zijn dienstboden gesteld heeft, om hunlieder hun voedsel te geven ter rechter tijd? 46Zalig is die dienstknecht, welken zijn heer, komende, zal vinden alzo doende. 47Voorwaar, Ik zeg u, dat hij hem zal zetten over al zijn goederen. 48Maar zo die kwade dienstknecht in zijn hart zou zeggen: Mijn heer vertoeft te komen; 49En zou beginnen zijn mededienstknechten te slaan, en te eten en te drinken met de dronkaards; 50Zo zal de heer van dezen dienstknecht komen ten dage, in welken hij hem niet verwacht, en ter ure, die hij niet weet; 51En zal hem afscheiden, en zijn deel zetten met de geveinsden; daar zal wening zijn en knersing der tanden.