Матеј 23

1Тада Исус рече к народу и ученицима својим 2Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. 3Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине. 4Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате. 5А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим. 6И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама, 7И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави! 8А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа. 9И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима. 10Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос. 11А највећи између вас да вам буде слуга. 12Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се. 13Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели. 14Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. 15Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе. 16Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је. 17Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети. 18И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је 19Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети? 20Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему. 21И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој. 22И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему. 23Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. 24Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете. 25Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде. 26Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. 27Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. 28Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња. 29Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника, 30И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. 31Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. 32И ви допуните меру отаца својих. 33Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени? 34Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града, 35Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром. 36Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. 37Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте! 38Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. 39Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.

1Then Jesus spoke to the multitudes and to his disciples, 2saying, “The scribes and the Pharisees sat on Moses’ seat. 3All things therefore whatever they tell you to observe, observe and do, but don’t do their works; for they say, and don’t do. 4For they bind heavy burdens that are grievous to be borne, and lay them on men’s shoulders; but they themselves will not lift a finger to help them. 5But all their works they do to be seen by men. They make their phylacteries broad, enlarge the fringesof their garments, 6and love the place of honor at feasts, the best seats in the synagogues, 7the salutations in the marketplaces, and to be called ‘Rabbi, Rabbi’ by men. 8But don’t you be called ‘Rabbi,’ for one is your teacher, the Christ, and all of you are brothers. 9Call no man on the earth your father, for one is your Father, he who is in heaven. 10Neither be called masters, for one is your master, the Christ. 11But he who is greatest among you will be your servant. 12Whoever exalts himself will be humbled, and whoever humbles himself will be exalted. 13“Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you devour widows’ houses, and as a pretense you make long prayers. Therefore you will receive greater condemnation. 14“But woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! Because you shut up the Kingdom of Heaven against men; for you don’t enter in yourselves, neither do you allow those who are entering in to enter. 15Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you travel around by sea and land to make one proselyte; and when he becomes one, you make him twice as much of a son of Gehennaas yourselves. 16“Woe to you, you blind guides, who say, ‘Whoever swears by the temple, it is nothing; but whoever swears by the gold of the temple, he is obligated.’ 17You blind fools! For which is greater, the gold, or the temple that sanctifies the gold? 18‘Whoever swears by the altar, it is nothing; but whoever swears by the gift that is on it, he is obligated?’ 19You blind fools! For which is greater, the gift, or the altar that sanctifies the gift? 20He therefore who swears by the altar, swears by it, and by everything on it. 21He who swears by the temple, swears by it, and by him who was livingin it. 22He who swears by heaven, swears by the throne of God, and by him who sits on it. 23“Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you tithe mint, dill, and cumin, and have left undone the weightier matters of the law: justice, mercy, and faith. But you ought to have done these, and not to have left the other undone. 24You blind guides, who strain out a gnat, and swallow a camel! 25“Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you clean the outside of the cup and of the platter, but within they are full of extortion and unrighteousness. 26You blind Pharisee, first clean the inside of the cup and of the platter, that its outside may become clean also. 27“Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you are like whitened tombs, which outwardly appear beautiful, but inwardly are full of dead men’s bones, and of all uncleanness. 28Even so you also outwardly appear righteous to men, but inwardly you are full of hypocrisy and iniquity. 29“Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you build the tombs of the prophets, and decorate the tombs of the righteous, 30and say, ‘If we had lived in the days of our fathers, we wouldn’t have been partakers with them in the blood of the prophets.’ 31Therefore you testify to yourselves that you are children of those who killed the prophets. 32Fill up, then, the measure of your fathers. 33You serpents, you offspring of vipers, how will you escape the judgment of Gehenna? 34Therefore behold, I send to you prophets, wise men, and scribes. Some of them you will kill and crucify; and some of them you will scourge in your synagogues, and persecute from city to city; 35that on you may come all the righteous blood shed on the earth, from the blood of righteous Abel to the blood of Zachariah son of Barachiah, whom you killed between the sanctuary and the altar. 36Most certainly I tell you, all these things will come upon this generation. 37“Jerusalem, Jerusalem, who kills the prophets, and stones those who are sent to her! How often I would have gathered your children together, even as a hen gathers her chicks under her wings, and you would not! 38Behold, your house is left to you desolate. 39For I tell you, you will not see me from now on, until you say, ‘Blessed is he who comes in the name of the Lord!’”

1Toen sprak Jezus tot de scharen en tot Zijn discipelen, 2Zeggende: De Schriftgeleerden en de Farizeen zijn gezeten op de stoel van Mozes; 3Daarom, al wat zij u zeggen, dat gij houden zult, houdt dat en doet het; maar doet niet naar hun werken; want zij zeggen het, en doen het niet. 4Want zij binden lasten, die zwaar zijn en kwalijk om te dragen, en leggen ze op de schouderen der mensen; maar zij willen die met hun vinger niet verroeren. 5En al hun werken doen zij, om van de mensen gezien te worden; want zij maken hun gedenkcedels breed, en maken de zomen van hun klederen groot. 6En zij beminnen de vooraanzitting in de maaltijden, en de voorgestoelten in de synagogen; 7Ook de begroetingen op de markten, en van de mensen genaamd te worden: Rabbi, Rabbi! 8Doch gij zult niet Rabbi genaamd worden; want Een is uw Meester, namelijk Christus; en gij zijt allen broeders. 9En gij zult niemand uw vader noemen op de aarde; want Een is uw Vader, namelijk Die in de hemelen is. 10Noch zult gij meesters genoemd worden; want Een is uw Meester, namelijk Christus. 11Maar de meeste van u zal uw dienaar zijn. 12En wie zichzelven verhogen zal, die zal vernederd worden; en wie zichzelven zal vernederen, die zal verhoogd worden. 13Maar wee u, gij Schriftgeleerden en Farizeen, gij geveinsden! want gij sluit het Koninkrijk der hemelen voor de mensen, overmits gij daar niet ingaat, noch degenen, die ingaan zouden, laat ingaan. 14Wee u, gij Schriftgeleerden en Farizeen, gij geveinsden, want gij eet de huizen der weduwen op, en dat onder den schijn van lang te bidden; daarom zult gij te zwaarder oordeel ontvangen. 15Wee u, gij Schriftgeleerden en Farizeen, gij geveinsden, want gij omreist zee en land, om een Jodengenoot te maken, en als hij het geworden is, zo maakt gij hem een kind der helle, tweemaal meer dan gij zijt. 16Wee u, gij blinde leidslieden, die zegt: Zo wie gezworen zal hebben bij den tempel, dat is niets; maar zo wie gezworen zal hebben bij het goud des tempels, die is schuldig. 17Gij dwazen en blinden, want wat is meerder, het goud, of de tempel, die het goud heiligt? 18En zo wie gezworen zal hebben bij het altaar, dat is niets; maar zo wie gezworen zal hebben bij de gave, die daarop is, die is schuldig. 19Gij dwazen en blinden, want wat is meerder, de gave, of het altaar, dat de gave heiligt? 20Daarom wie zweert bij het altaar, die zweert bij hetzelve, en bij al wat daarop is. 21En wie zweert bij den tempel, die zweert bij denzelven, en bij Dien, Die daarin woont. 22En wie zweert bij den hemel, die zweert bij den troon Gods, en bij Dien, Die daarop zit. 23Wee u, gij Schriftgeleerden en Farizeen, gij geveinsden, want gij vertient de munte, en de dille, en den komijn, en gij laat na het zwaarste der wet, namelijk het oordeel, en de barmhartigheid, en het geloof. Deze dingen moest men doen, en de andere niet nalaten. 24Gij blinde leidslieden, die de mug uitzijgt, en den kemel doorzwelgt. 25Wee u, gij Schriftgeleerden en Farizeen, gij geveinsden, want gij reinigt het buitenste des drinkbekers, en des schotels, maar van binnen zijn zij vol van roof en onmatigheid. 26Gij blinde Farizeer, reinig eerst wat binnen in den drinkbeker en den schotel is, opdat ook het buitenste derzelve rein worde. 27Wee u, gij Schriftgeleerden en Farizeen, gij geveinsden, want gij zijt den witgepleisterden graven gelijk, die van buiten wel schoon schijnen, maar van binnen zijn zij vol doodsbeenderen en alle onreinigheid. 28Alzo ook schijnt gij wel den mensen van buiten rechtvaardig, maar van binnen zijt gij vol geveinsdheid en ongerechtigheid. 29Wee u, gij Schriftgeleerden en Farizeen, gij geveinsden, want gij bouwt de graven der profeten op, en versiert de graftekenen der rechtvaardigen; 30En zegt: Indien wij in de tijden onzer vaderen waren geweest, wij zouden met hen geen gemeenschap gehad hebben aan het bloed der profeten. 31Aldus getuigt gij tegen uzelven, dat gij kinderen zijt dergenen, die de profeten gedood hebben. 32Gij dan ook, vervult de mate uwer vaderen! 33Gij slangen, gij adderengebroedsels! hoe zoudt gij de helse verdoemenis ontvlieden? 34Daarom ziet, Ik zend tot u profeten, en wijzen, en schriftgeleerden, en uit dezelve zult gij sommigen doden en kruisigen, en sommigen uit dezelve zult gij geselen in uw synagogen, en zult hen vervolgen van stad tot stad; 35Opdat op u kome al het rechtvaardige bloed, dat vergoten is op de aarde, van het bloed des rechtvaardigen Abels af, tot op het bloed van Zacharia, den zoon van Barachia, welken gij gedood hebt tussen den tempel en het altaar. 36Voorwaar zeg Ik u: Al deze dingen zullen komen over dit geslacht. 37Jeruzalem, Jeruzalem! gij, die de profeten doodt, en stenigt, die tot u gezonden zijn! hoe menigmaal heb Ik uw kinderen willen bijeenvergaderen, gelijkerwijs een hen haar kiekens bijeenvergadert onder de vleugels; en gijlieden hebt niet gewild. 38Ziet, uw huis wordt u woest gelaten. 39Want Ik zeg u: Gij zult Mij van nu aan niet zien, totdat gij zeggen zult: Gezegend is Hij, Die komt in den Naam des Heeren!