Осија 13

1Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре. 2И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце. 3Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака. 4А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао. 5Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној. 6Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише. 7Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу. 8Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их. 9Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени. 10Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове? 11Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој. 12Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов. 13Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби. 14Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. 15Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада. 16Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.

1When Ephraim spoke, there was trembling. He exalted himself in Israel, but when he became guilty in Baal, he died. 2Now they sin more and more, and have made themselves molten images of their silver, even idols according to their own understanding, all of them the work of the craftsmen. They say of them, ‘They offer human sacrifice and kiss the calves.’ 3Therefore they will be like the morning mist, and like the dew that passes away early, like the chaff that is driven with the whirlwind out of the threshing floor, and like the smoke out of the chimney. 4“Yet I am Yahweh your God from the land of Egypt; and you shall acknowledge no god but me, and besides me there is no savior. 5I knew you in the wilderness, in the land of great drought. 6According to their pasture, so were they filled; they were filled, and their heart was exalted. Therefore they have forgotten me. 7Therefore I am like a lion to them. Like a leopard, I will lurk by the path. 8I will meet them like a bear that is bereaved of her cubs, and will tear the covering of their heart. There I will devour them like a lioness. The wild animal will tear them. 9You are destroyed, Israel, because you are against me, against your help. 10Where is your king now, that he may save you in all your cities? And your judges, of whom you said, ‘Give me a king and princes?’ 11I have given you a king in my anger, and have taken him away in my wrath. 12The guilt of Ephraim is stored up. His sin is stored up. 13The sorrows of a travailing woman will come on him. He is an unwise son; for when it is time, he doesn’t come to the opening of the womb. 14I will ransom them from the power of Sheol. I will redeem them from death! Death, where are your plagues? Sheol, where is your destruction? “Compassion will be hidden from my eyes. 15Though he is fruitful among his brothers, an east wind will come, the breath of Yahweh coming up from the wilderness; and his spring will become dry, and his fountain will be dried up. He will plunder the storehouse of treasure. 16Samaria will bear her guilt; for she has rebelled against her God. They will fall by the sword. Their infants will be dashed in pieces, and their pregnant women will be ripped open.”

1Als Efraim sprak, zo beefde men, hij heeft zich verheven in Israel; maar hij is schuldig geworden aan den Baal en is gestorven. 2En nu zijn zij voortgevaren te zondigen, en hebben zich van hun zilver een gegoten beeld gemaakt, afgoden naar hun verstand, die altemaal smedenwerk zijn; waarvan zij nochtans zeggen: De mensen, die offeren, zullen de kalveren kussen. 3Daarom zullen zij zijn als een morgenwolk, en als een vroegkomende dauw, die henengaat; als kaf van den dorsvloer, en als rook uit den schoorsteen wordt weggestormd. 4Ik ben toch de HEERE, uw God, van Egypteland af; daarom zoudt gij geen God kennen dan Mij alleen, want er is geen Heiland dan Ik. 5Ik heb u gekend in de woestijn, in een zeer heet land. 6Daarna zijn zij, naardat hunlieder weide was, zat geworden; als zij zat zijn geworden, heeft zich hun hart verheven; daarom hebben zij Mij vergeten. 7Dies werd Ik hun als een felle leeuw; als een luipaard loerde Ik op den weg. 8Ik ontmoette hen als een beer, die van jongen beroofd is, en scheurde het slot huns harten; en Ik verslond ze aldaar als een oude leeuw; het wild gedierte des velds verscheurde hen. 9Het heeft u bedorven, o Israel! want in Mij is uw hulp. 10Waar is uw koning nu? Dat hij u behoude in al uw steden! En uw richters, waar gij van zeidet: Geef mij een koning en vorsten? 11Ik gaf u een koning in Mijn toorn en nam hem weg in Mijn verbolgenheid. 12Efraims ongerechtigheid is samengebonden, zijn zonde is opgelegd. 13Smarten ener barende vrouw zullen hem aankomen; hij is een onwijs kind; want anders zou hij geen tijd in de kindergeboorte blijven staan. 14Doch Ik zal hen van het geweld der hel verlossen, Ik zal ze vrijmaken van den dood: o dood! waar zijn uw pestilentien? hel! waar is uw verderf? Berouw zal van Mijn ogen verborgen zijn, 15Want hij zal vrucht voortbrengen onder de broederen; doch er zal een oostenwind komen, een wind des HEEREN, opkomende uit de woestijn; en zijn springader zal uitdrogen, diezelve zal den schat van alle gewenste huisraad roven. 16Samaria zal woest worden, want zij is wederspannig geweest tegen haar God; zij zullen door het zwaard vallen, hun kinderkens zullen verpletterd, en hun zwangere vrouwen zullen opengesneden worden.