Захарија 7

1Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева, 2Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа, 3И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година? 4И дође ми реч Господња Говорећи: 5Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте? 6А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами? 7Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница? 8Дође реч Господња Захарији говорећи: 9Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом. 10И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом. 11Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују. 12И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама. 13Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама. 14Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.

1In the fourth year of king Darius, Yahweh’s word came to Zechariah in the fourth day of the ninth month, the month of Chislev. 2The people of Bethel sent Sharezer and Regem Melech, and their men, to entreat Yahweh’s favor, 3and to speak to the priests of the house of Yahweh of Armies, and to the prophets, saying, “Should I weep in the fifth month, separating myself, as I have done these so many years?” 4Then the word of Yahweh of Armies came to me, saying, 5“Speak to all the people of the land, and to the priests, saying, ‘When you fasted and mourned in the fifth and in the seventh month for these seventy years, did you at all fast to me, really to me? 6When you eat, and when you drink, don’t you eat for yourselves, and drink for yourselves? 7Aren’t these the words which Yahweh proclaimed by the former prophets, when Jerusalem was inhabited and in prosperity, and its cities around her, and the South and the lowland were inhabited?’” 8Yahweh’s word came to Zechariah, saying, 9“Thus has Yahweh of Armies spoken, saying, ‘Execute true judgment, and show kindness and compassion every man to his brother. 10Don’t oppress the widow, nor the fatherless, the foreigner, nor the poor; and let none of you devise evil against his brother in your heart.’ 11But they refused to listen, and turned their backs, and stopped their ears, that they might not hear. 12Yes, they made their hearts as hard as flint, lest they might hear the law, and the words which Yahweh of Armies had sent by his Spirit by the former prophets. Therefore great wrath came from Yahweh of Armies. 13It has come to pass that, as he called, and they refused to listen, so they will call, and I will not listen,” said Yahweh of Armies; 14“but I will scatter them with a whirlwind among all the nations which they have not known. Thus the land was desolate after them, so that no man passed through nor returned: for they made the pleasant land desolate.”

1Het gebeurde nu in het vierde jaar van den koning Darius, dat het woord des HEEREN geschiedde tot Zacharia, op den vierden der negende maand, namelijk in Chisleu. 2Toen men naar het huis van God gezonden had Sarezer, en Regem-Melech, en zijn mannen, om het aangezicht des HEEREN te smeken; 3Zeggende tot de priesters, die in het huis des HEEREN der heirscharen waren, en tot de profeten, zeggende: Moet ik wenen in de vijfde maand, mij afzonderende, gelijk als ik gedaan heb nu zo vele jaren? 4Toen geschiedde het woord des HEEREN der heirscharen tot mij, zeggende: 5Spreek tot het ganse volk dezes lands, en tot de priesters, zeggende: Toen gij vasttet en rouwklaagdet, in de vijfde en in de zevende maand, namelijk nu zeventig jaren, hebt gijlieden Mij, Mij enigszins gevast? 6Of als gij at, en als gij dronkt, waart gij het niet, die daar at, en gij, die daar dronkt? 7Zijn het niet de woorden, welke de HEERE uitriep door den dienst der vorige profeten, toen Jeruzalem bewoond en gerust was, en haar steden rondom haar; en het zuiden en de laagte bewoond was? 8Verder geschiedde het woord des HEEREN tot Zacharia, zeggende: 9Alzo sprak de HEERE der heirscharen, zeggende: Richt een waarachtig gericht, en doet goedertierenheid en barmhartigheden, de een aan den ander; 10En verdrukt de weduwe noch den wees, den vreemdeling noch den ellendige; en denkt niet in uw hart de een des anderen kwaad. 11Maar zij weigerden op te merken, en togen hun schouder terug, en zij verzwaarden hun oren, opdat zij niet hoorden. 12En zij maakten hun hart als een diamant, opdat zij niet hoorden de wet en de woorden, die de HEERE der heirscharen zond in Zijn Geest, door den dienst der vorige profeten, waaruit ontstaan is een grote toorn van den HEERE der heirscharen. 13Daarom is het geschied, gelijk als Hij geroepen had, doch zij niet gehoord hebben, alzo riepen zij ook, maar Ik hoorde niet, zegt de HEERE der heirscharen; 14Maar Ik heb hen weggestormd onder alle heidenen, welke zij niet kenden; en het land werd achter hen verwoest, zodat er niemand doorging, noch wederkeerde; want zij stelden het gewenste land tot een verwoesting.