Приче Соломонове 30

1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу. 2Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене. 3Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари. 4Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли? 5Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ. 6Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа. 7За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив: 8Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом, 9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог. 10Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив. 11Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје. 12Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран. 13Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис. 14Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи. 15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста: 16Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. 17Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи. 18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем: 19Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци. 20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла. 21Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети: 22Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба. 23Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју. 24Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца: 25Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну; 26Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу; 27Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом; 28Паук, који рукама ради и у царским је дворима. 29Троје лепо корача, и четврто лепо ходи: 30Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким, 31Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје. 32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста. 33Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.

1The words of Agur the son of Jakeh, the oracle: the man says to Ithiel, to Ithiel and Ucal: 2“Surely I am the most ignorant man, and don’t have a man’s understanding. 3I have not learned wisdom, neither do I have the knowledge of the Holy One. 4Who has ascended up into heaven, and descended? Who has gathered the wind in his fists? Who has bound the waters in his garment? Who has established all the ends of the earth? What is his name, and what is his son’s name, if you know? 5“Every word of God is flawless. He is a shield to those who take refuge in him. 6Don’t you add to his words, lest he reprove you, and you be found a liar. 7“Two things I have asked of you; don’t deny me before I die: 8Remove far from me falsehood and lies. Give me neither poverty nor riches. Feed me with the food that is needful for me; 9lest I be full, deny you, and say, ‘Who is Yahweh?’ or lest I be poor, and steal, and so dishonor the name of my God. 10“Don’t slander a servant to his master, lest he curse you, and you be held guilty. 11There is a generation that curses their father, and doesn’t bless their mother. 12There is a generation that is pure in their own eyes, yet are not washed from their filthiness. 13There is a generation, oh how lofty are their eyes! Their eyelids are lifted up. 14There is a generation whose teeth are like swords, and their jaws like knives, to devour the poor from the earth, and the needy from among men. 15“The leach has two daughters: ‘Give, give.’ “There are three things that are never satisfied; four that don’t say, ‘Enough:’ 16Sheol, the barren womb; the earth that is not satisfied with water; and the fire that doesn’t say, ‘Enough.’ 17“The eye that mocks at his father, and scorns obedience to his mother: the ravens of the valley shall pick it out, the young eagles shall eat it. 18“There are three things which are too amazing for me, four which I don’t understand: 19The way of an eagle in the air; the way of a serpent on a rock; the way of a ship in the midst of the sea; and the way of a man with a maiden. 20“So is the way of an adulterous woman: she eats and wipes her mouth, and says, ‘I have done nothing wrong.’ 21“For three things the earth tremble, and under four, it can’t bear up: 22For a servant when he is king; a fool when he is filled with food; 23for an unloved woman when she is married; and a handmaid who is heir to her mistress. 24“There are four things which are little on the earth, but they are exceedingly wise: 25the ants are not a strong people, yet they provide their food in the summer. 26The conies are but a feeble folk, yet make they their houses in the rocks. 27The locusts have no king, yet they advance in ranks. 28You can catch a lizard with your hands, yet it is in kings’ palaces. 29“There are three things which are stately in their march, four which are stately in going: 30The lion, which is mightiest among animals, and doesn’t turn away for any; 31the greyhound, the male goat also; and the king against whom there is no rising up. 32“If you have done foolishly in lifting up yourself, or if you have thought evil, put your hand over your mouth. 33For as the churning of milk produces butter, and the wringing of the nose produces blood; so the forcing of wrath produces strife.”

1De woorden van Agur, den zoon van Jake; een last. De man spreekt tot Ithiel, tot Ithiel en Uchal. 2Voorwaar, ik ben onvernuftiger dan iemand; en ik heb geen mensenverstand; 3En ik heb geen wijsheid geleerd, noch de wetenschap der heiligen gekend. 4Wie is ten hemel opgeklommen, en nedergedaald? Wie heeft den wind in Zijn vuisten verzameld? Wie heeft de wateren in een kleed gebonden? Wie heeft al de einden der aarde gesteld? Hoe is Zijn Naam, en hoe is de Naam Zijns Zoons, zo gij het weet? 5Alle rede Gods is doorlouterd; Hij is een Schild dengenen, die op Hem betrouwen. 6Doe niet tot Zijn woorden, opdat Hij u niet bestraffe, en gij leugenachtig bevonden wordt. 7Twee dingen heb ik van U begeerd, onthoud ze mij niet, eer ik sterve: 8Ijdelheid en leugentaal doe verre van mij; armoede of rijkdom geef mij niet; voed mij met het brood mijns bescheiden deels; 9Opdat ik, zat zijnde, U dan niet verloochene, en zegge: Wie is de HEERE? of dat ik, verarmd zijnde, dan niet stele, en den Naam mijns Gods aantaste. 10Achterklap niet van den knecht bij zijn heer, opdat hij u niet vloeke, en gij schuldig wordt. 11Daar is een geslacht, dat zijn vader vervloekt, en zijn moeder niet zegent; 12Een geslacht, dat rein in zijn ogen is, en van zijn drek niet gewassen is; 13Een geslacht, welks ogen hoog zijn, en welks oogleden verheven zijn; 14Een geslacht, welks tanden zwaarden, en welks baktanden messen zijn, om de ellendigen van de aarde en de nooddruftigen van onder de mensen te verteren. 15De bloedzuiger heeft twee dochters: Geef, geef! Deze drie dingen worden niet verzadigd; ja, vier zeggen niet: Het is genoeg! 16Het graf, de gesloten baarmoeder, de aarde, die van water niet verzadigd wordt, en het vuur zegt niet: Het is genoeg! 17Het oog, dat den vader bespot, of de gehoorzaamheid der moeder veracht, dat zullen de raven der beek uitpikken, en des arends jongen zullen het eten. 18Deze drie dingen zijn voor mij te wonderlijk, ja, vier, die ik niet weet: 19De weg eens arends in den hemel; de weg ener slang op een rotssteen; de weg van een schip in het hart der zee; en de weg eens mans bij een maagd. 20Alzo is de weg ener overspelige vrouw; zij eet en wist haar mond, en zegt: Ik heb geen ongerechtigheid gewrocht! 21Om drie dingen ontroert zich de aarde, ja, om vier, die zij niet dragen kan: 22Om een knecht, als hij regeert; en een dwaas, als hij van brood verzadigd is; 23Om een hatelijke vrouw, als zij getrouwd wordt; en een dienstmaagd, als zij erfgenaam is van haar vrouw. 24Deze vier zijn van de kleinste der aarde; doch dezelve zijn wijs, met wijsheid wel voorzien. 25De mieren zijn een onsterk volk; evenwel bereiden zij in de zomer haar spijs. 26De konijnen zijn een machteloos volk; nochtans stellen zij hun huis in den rotssteen. 27De sprinkhanen hebben geen koning; nochtans gaan zij allen uit, zich verdelende in hopen. 28De spinnekop grijpt met de handen, en is in de paleizen der koningen. 29Deze drie maken een goeden tred; ja, vier zijn er, die een goeden gang maken; 30De oude leeuw geweldig onder de gedierten, die voor niemand zal wederkeren; 31Een windhond van goede lenden, of een bok; en een koning, die niet tegen te staan is. 32Zo gij dwaselijk gehandeld hebt, met u te verheffen, en zo gij kwaad bedacht hebt, de hand op den mond! 33Want de drukking der melk brengt boter voort, en de drukking van den neus brengt bloed voort, en de drukking des toorns brengt twist voort.