Римљанима 6

1Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај! 2Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему? 3Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се? 4Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо. 5Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем; 6Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху. 7Јер који умре опрости се од греха. 8А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим, 9Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме. 10Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи. 11Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем. 12Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим; 13Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде. 14Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу. 15Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај! 16Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду? 17Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте. 18Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди. 19Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење. 20Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде. 21Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт. 22А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни. 23Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.

1What shall we say then? Shall we continue in sin, that grace may abound? 2May it never be! We who died to sin, how could we live in it any longer? 3Or don’t you know that all we who were baptized into Christ Jesus were baptized into his death? 4We were buried therefore with him through baptism to death, that just like Christ was raised from the dead through the glory of the Father, so we also might walk in newness of life. 5For if we have become united with him in the likeness of his death, we will also be part of his resurrection; 6knowing this, that our old man was crucified with him, that the body of sin might be done away with, so that we would no longer be in bondage to sin. 7For he who has died has been freed from sin. 8But if we died with Christ, we believe that we will also live with him; 9knowing that Christ, being raised from the dead, dies no more. Death no more has dominion over him! 10For the death that he died, he died to sin one time; but the life that he lives, he lives to God. 11Thus consider yourselves also to be dead to sin, but alive to God in Christ Jesus our Lord. 12Therefore don’t let sin reign in your mortal body, that you should obey it in its lusts. 13Neither present your members to sin as instruments of unrighteousness, but present yourselves to God, as alive from the dead, and your members as instruments of righteousness to God. 14For sin will not have dominion over you. For you are not under law, but under grace. 15What then? Shall we sin, because we are not under law, but under grace? May it never be! 16Don’t you know that to whom you present yourselves as servants to obedience, his servants you are whom you obey; whether of sin to death, or of obedience to righteousness? 17But thanks be to God, that, whereas you were bondservants of sin, you became obedient from the heart to that form of teaching to which you were delivered. 18Being made free from sin, you became bondservants of righteousness. 19I speak in human terms because of the weakness of your flesh, for as you presented your members as servants to uncleanness and to wickedness upon wickedness, even so now present your members as servants to righteousness for sanctification. 20For when you were servants of sin, you were free in regard to righteousness. 21What fruit then did you have at that time in the things of which you are now ashamed? For the end of those things is death. 22But now, being made free from sin, and having become servants of God, you have your fruit of sanctification, and the result of eternal life. 23For the wages of sin is death, but the free gift of God is eternal life in Christ Jesus our Lord.

1Wat zullen wij dan zeggen? Zullen wij in de zonde blijven, opdat de genade te meerder worde? 2Dat zij verre. Wij, die der zonde gestorven zijn, hoe zullen wij nog in dezelve leven? 3Of weet gij niet, dat zovelen als wij in Christus Jezus gedoopt zijn, wij in Zijn dood gedoopt zijn? 4Wij zijn dan met Hem begraven, door den doop in den dood, opdat, gelijkerwijs Christus uit de doden opgewekt is tot de heerlijkheid des Vaders, alzo ook wij in nieuwigheid des levens wandelen zouden. 5Want indien wij met Hem een plant geworden zijn in de gelijkmaking Zijns doods, zo zullen wij het ook zijn in de gelijkmaking Zijner opstanding; 6Dit wetende, dat onze oude mens met Hem gekruisigd is, opdat het lichaam der zonde te niet gedaan worde, opdat wij niet meer de zonde dienen. 7Want die gestorven is, die is gerechtvaardigd van de zonde. 8Indien wij nu met Christus gestorven zijn, zo geloven wij, dat wij ook met Hem zullen leven; 9Wetende, dat Christus, opgewekt zijnde uit de doden, niet meer sterft; de dood heerst niet meer over Hem. 10Want dat Hij gestorven is, dat is Hij der zonde eenmaal gestorven; en dat Hij leeft, dat leeft Hij Gode. 11Alzo ook gijlieden, houdt het daarvoor dat gij wel der zonde dood zijt, maar Gode levende zijt in Christus Jezus, onzen Heere. 12Dat dan de zonde niet heerse in uw sterfelijk lichaam, om haar te gehoorzamen in de begeerlijkheden deszelven lichaams. 13En stelt uwe leden niet der zonde tot wapenen der ongerechtigheid; maar stelt uzelven Gode, als uit de doden levende geworden zijnde, en stelt uw leden Gode tot wapenen der gerechtigheid. 14Want de zonde zal over u niet heersen; want gij zijt niet onder de wet, maar onder de genade. 15Wat dan? Zullen wij zondigen, omdat wij niet zijn onder de wet, maar onder de genade? Dat zij verre. 16Weet gij niet, dat wien gij uzelven stelt tot dienstknechten ter gehoorzaamheid, gij dienstknechten zijt desgenen, dien gij gehoorzaamt, of der zonde tot den dood, of der gehoorzaamheid tot gerechtigheid? 17Maar Gode zij dank, dat gij wel dienstknechten der zonde waart, maar dat gij nu van harte gehoorzaam geworden zijt aan het voorbeeld der leer, tot hetwelk gij overgegeven zijt; 18En vrijgemaakt zijnde van de zonde, zijt gemaakt dienstknechten der gerechtigheid. 19Ik spreek op menselijke wijze, om der zwakheid uws vleses wil; want gelijk gij uw leden gesteld hebt, om dienstbaar te zijn der onreinigheid en der ongerechtigheid, tot ongerechtigheid, alzo stelt nu uw leden, om dienstbaar te zijn der gerechtigheid, tot heiligmaking. 20Want toen gij dienstknechten waart der zonde, zo waart gij vrij van de gerechtigheid. 21Wat vrucht dan hadt gij toen van die dingen, waarover gij u nu schaamt? Want het einde derzelve is de dood. 22Maar nu, van de zonde vrijgemaakt zijnde, en Gode dienstbaar gemaakt zijnde, hebt gij uw vrucht tot heiligmaking, en het einde het eeuwige leven. 23Want de bezoldiging der zonde is de dood, maar de genadegift Gods is het eeuwige leven, door Jezus Christus, onzen Heere.