Лука 22

1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха. 2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа. 3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице. 4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати. 5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце. 6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа. 7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху; 8И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо. 9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо? 10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе, 11И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим? 12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите. 13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху. 14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим. 15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам; 16Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем. 17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом; 18Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије. 19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива. 21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези. 22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје! 23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити. 24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи. 25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори. 26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга. 27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима. 29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио: 30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих. 31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. 32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју. 33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи. 34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш. 35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа. 36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се. 38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је. 39И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови. 40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст. 41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу 42Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде. 43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га. 44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу. 45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости, 46И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст. 47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је. 48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег? 49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем? 50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. 51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га. 52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите? 53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме. 54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека. 55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима. 56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим. 57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га. 58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам. 59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац. 60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао. 61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут. 62И изишавши напоље плака горко. 63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га. 64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари? 65И друге многе хуле говораху на Њ. 66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд 67Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати. 68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије. 70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја. 71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.

1Now the feast of unleavened bread, which is called the Passover, drew near. 2The chief priests and the scribes sought how they might put him to death, for they feared the people. 3Satan entered into Judas, who was also called Iscariot, who was numbered with the twelve. 4He went away, and talked with the chief priests and captains about how he might deliver him to them. 5They were glad, and agreed to give him money. 6He consented, and sought an opportunity to deliver him to them in the absence of the multitude. 7The day of unleavened bread came, on which the Passover must be sacrificed. 8He sent Peter and John, saying, “Go and prepare the Passover for us, that we may eat.” 9They said to him, “Where do you want us to prepare?” 10He said to them, “Behold, when you have entered into the city, a man carrying a pitcher of water will meet you. Follow him into the house which he enters. 11Tell the master of the house, ‘The Teacher says to you, “Where is the guest room, where I may eat the Passover with my disciples?”’ 12He will show you a large, furnished upper room. Make preparations there.” 13They went, found things as he had told them, and they prepared the Passover. 14When the hour had come, he sat down with the twelve apostles. 15He said to them, “I have earnestly desired to eat this Passover with you before I suffer, 16for I tell you, I will no longer by any means eat of it until it is fulfilled in the Kingdom of God.” 17He received a cup, and when he had given thanks, he said, “Take this, and share it among yourselves, 18for I tell you, I will not drink at all again from the fruit of the vine, until the Kingdom of God comes.” 19He took bread, and when he had given thanks, he broke it, and gave to them, saying, “This is my body which is given for you. Do this in memory of me.” 20Likewise, he took the cup after supper, saying, “This cup is the new covenant in my blood, which is poured out for you. 21But behold, the hand of him who betrays me is with me on the table. 22The Son of Man indeed goes, as it has been determined, but woe to that man through whom he is betrayed!” 23They began to question among themselves, which of them it was who would do this thing. 24There arose also a contention among them, which of them was considered to be greatest. 25He said to them, “The kings of the nations lord it over them, and those who have authority over them are called ‘benefactors.’ 26But not so with you. But one who is the greater among you, let him become as the younger, and one who is governing, as one who serves. 27For who is greater, one who sits at the table, or one who serves? Isn’t it he who sits at the table? But I am in your midst as one who serves. 28But you are those who have continued with me in my trials. 29I confer on you a kingdom, even as my Father conferred on me, 30that you may eat and drink at my table in my Kingdom. You will sit on thrones, judging the twelve tribes of Israel.” 31The Lord said, “Simon, Simon, behold, Satan asked to have you, that he might sift you as wheat, 32but I prayed for you, that your faith wouldn’t fail. You, when once you have turned again, establish your brothers.” 33He said to him, “Lord, I am ready to go with you both to prison and to death!” 34He said, “I tell you, Peter, the rooster will by no means crow today until you deny that you know me three times.” 35He said to them, “When I sent you out without purse, and wallet, and shoes, did you lack anything?” They said, “Nothing.” 36Then he said to them, “But now, whoever has a purse, let him take it, and likewise a wallet. Whoever has none, let him sell his cloak, and buy a sword. 37For I tell you that this which is written must still be fulfilled in me: ‘He was counted with transgressors.’ For that which concerns me has an end.” 38They said, “Lord, behold, here are two swords.” He said to them, “That is enough.” 39He came out, and went, as his custom was, to the Mount of Olives. His disciples also followed him. 40When he was at the place, he said to them, “Pray that you don’t enter into temptation.” 41He was withdrawn from them about a stone’s throw, and he knelt down and prayed, 42saying, “Father, if you are willing, remove this cup from me. Nevertheless, not my will, but yours, be done.” 43An angel from heaven appeared to him, strengthening him. 44Being in agony he prayed more earnestly. His sweat became like great drops of blood falling down on the ground. 45When he rose up from his prayer, he came to the disciples, and found them sleeping because of grief, 46and said to them, “Why do you sleep? Rise and pray that you may not enter into temptation.” 47While he was still speaking, behold, a multitude, and he who was called Judas, one of the twelve, was leading them. He came near to Jesus to kiss him. 48But Jesus said to him, “Judas, do you betray the Son of Man with a kiss?” 49When those who were around him saw what was about to happen, they said to him, “Lord, shall we strike with the sword?” 50A certain one of them struck the servant of the high priest, and cut off his right ear. 51But Jesus answered, “Let me at least do this”—and he touched his ear, and healed him. 52Jesus said to the chief priests, captains of the temple, and elders, who had come against him, “Have you come out as against a robber, with swords and clubs? 53When I was with you in the temple daily, you didn’t stretch out your hands against me. But this is your hour, and the power of darkness.” 54They seized him, and led him away, and brought him into the high priest’s house. But Peter followed from a distance. 55When they had kindled a fire in the middle of the courtyard, and had sat down together, Peter sat among them. 56A certain servant girl saw him as he sat in the light, and looking intently at him, said, “This man also was with him.” 57He denied Jesus, saying, “Woman, I don’t know him.” 58After a little while someone else saw him, and said, “You also are one of them!” But Peter answered, “Man, I am not!” 59After about one hour passed, another confidently affirmed, saying, “Truly this man also was with him, for he is a Galilean!” 60But Peter said, “Man, I don’t know what you are talking about!” Immediately, while he was still speaking, a rooster crowed. 61The Lord turned, and looked at Peter. Then Peter remembered the Lord’s word, how he said to him, “Before the rooster crows you will deny me three times.” 62He went out, and wept bitterly. 63The men who held Jesus mocked him and beat him. 64Having blindfolded him, they struck him on the face and asked him, “Prophesy! Who is the one who struck you?” 65They spoke many other things against him, insulting him. 66As soon as it was day, the assembly of the elders of the people was gathered together, both chief priests and scribes, and they led him away into their council, saying, 67“If you are the Christ, tell us.” But he said to them, “If I tell you, you won’t believe, 68and if I ask, you will in no way answer me or let me go. 69From now on, the Son of Man will be seated at the right hand of the power of God.” 70They all said, “Are you then the Son of God?” He said to them, “You say it, because I am.” 71They said, “Why do we need any more witness? For we ourselves have heard from his own mouth!”

1En het feest der ongehevelde broden, genaamd pascha, was nabij. 2En de overpriesters en de Schriftgeleerden zochten, hoe zij Hem ombrengen zouden; want zij vreesden het volk. 3En de satan voer in Judas, die toegenaamd was Iskariot, zijnde uit het getal der twaalven. 4En hij ging heen en sprak met de overpriesters en de hoofdmannen, hoe hij Hem hun zou overleveren. 5En zij waren verblijd, en zijn het eens geworden, dat zij hem geld geven zouden. 6En hij beloofde het, en zocht gelegenheid, om Hem hun over te leveren, zonder oproer. 7En de dag der ongehevelde broden kwam, op denwelken het pascha moest geslacht worden. 8En Hij zond Petrus en Johannes uit, zeggende: Gaat heen, en bereidt ons het pascha, opdat wij het eten mogen. 9En zij zeiden tot Hem: Waar wilt Gij, dat wij het bereiden? 10En Hij zeide tot hen: Ziet, als gij in de stad zult gekomen zijn, zo zal u een mens ontmoeten, dragende een kruik waters; volgt hem in het huis, daar hij ingaat. 11En gij zult zeggen tot den huisvader van dat huis: De Meester zegt u: Waar is de eetzaal, daar Ik het pascha met Mijn discipelen eten zal? 12En hij zal u een grote toegeruste opperzaal wijzen, bereidt het aldaar. 13En zij, heengaande, vonden het, gelijk Hij hun gezegd had, en bereidden het pascha. 14En als de ure gekomen was, zat Hij aan, en de twaalf apostelen met Hem. 15En Hij zeide tot hen: Ik heb grotelijks begeerd, dit pascha met u te eten, eer dat Ik lijde; 16Want Ik zeg u, dat Ik niet meer daarvan eten zal, totdat het vervuld zal zijn in het Koninkrijk Gods. 17En als Hij een drinkbeker genomen had, en gedankt had, zeide Hij: Neemt dezen, en deelt hem onder ulieden. 18Want Ik zeg u, dat Ik niet drinken zal van de vrucht des wijnstoks, totdat het Koninkrijk Gods zal gekomen zijn. 19En Hij nam brood, en als Hij gedankt had, brak Hij het, en gaf het hun, zeggende: Dat is Mijn lichaam, hetwelk voor u gegeven wordt; doet dat tot Mijn gedachtenis. 20Desgelijks ook den drinkbeker na het avondmaal, zeggende: Deze drinkbeker is het nieuwe testament in Mijn bloed, hetwelk voor u vergoten wordt. 21Doch ziet, de hand desgenen, die Mij verraadt, is met Mij aan de tafel. 22En de Zoon des mensen gaat wel heen, gelijk besloten is; doch wee dien mens, door welken Hij verraden wordt! 23En zij begonnen onder elkander te vragen, wie van hen het toch mocht zijn, die dat doen zou. 24En er werd ook twisting onder hen, wie van hen scheen de meeste te zijn. 25En Hij zeide tot hen: De koningen der volken heersen over hen; en die macht over hen hebben, worden weldadige heren genaamd. 26Doch gij niet alzo; maar de meeste onder u, die zij gelijk de minste, en die voorganger is, als een die dient. 27Want wie is meerder, die aanzit, of die dient? Is het niet die aanzit? Maar Ik ben in het midden van u, als een die dient. 28En gij zijt degenen, die met Mij steeds gebleven zijt in Mijn verzoekingen. 29En Ik verordineer u het Koninkrijk, gelijkerwijs Mijn Vader dat Mij verordineerd heeft; 30Opdat gij eet en drinkt aan Mijn tafel in Mijn Koninkrijk, en zit op tronen, oordelende de twaalf geslachten Israels. 31En de Heere zeide: Simon, Simon, ziet, de satan heeft ulieden zeer begeerd om te ziften als de tarwe; 32Maar Ik heb voor u gebeden, dat uw geloof niet ophoude; en gij, als gij eens zult bekeerd zijn, zo versterk uw broeders. 33En hij zeide tot Hem: Heere, ik ben bereid, met U ook in de gevangenis en in den dood te gaan. 34Maar Hij zeide: Ik zeg u, Petrus, de haan zal heden niet kraaien, eer gij driemaal zult verloochend hebben, dat gij Mij kent. 35En Hij zeide tot hen: Als Ik u uitzond, zonder buidel, en male, en schoenen, heeft u ook iets ontbroken? En zij zeiden: Niets. 36Hij zeide dan tot hen: Maar nu, wie een buidel heeft, die neme hem, desgelijks ook een male; en die geen heeft, die verkope zijn kleed, en kope een zwaard. 37Want Ik zeg u, dat nog dit, hetwelk geschreven is, in Mij moet volbracht worden, namelijk: En Hij is met de misdadigen gerekend. Want ook die dingen, die van Mij geschreven zijn, hebben een einde. 38En zij zeiden: Heere! zie hier twee zwaarden. En Hij zeide tot hen: Het is genoeg. 39En uitgaande, vertrok Hij, gelijk Hij gewoon was, naar den Olijfberg; en Hem volgden ook Zijn discipelen. 40En als Hij aan die plaats gekomen was, zeide Hij tot hen: Bidt, dat gij niet in verzoeking komt. 41En Hij scheidde Zich van hen af, omtrent een steenworp; en knielde neder en bad, 42Zeggende: Vader, of Gij wildet dezen drinkbeker van Mij wegnemen, doch niet Mijn wil, maar de Uwe geschiede. 43En van Hem werd gezien een engel uit den hemel, die Hem versterkte. 44En in zwaren strijd zijnde, bad Hij te ernstiger. En zijn zweet werd gelijk grote droppelen bloeds, die op de aarde afliepen. 45En als Hij van het gebed opgestaan was, kwam Hij tot Zijn discipelen, en vond hen slapende van droefheid. 46En Hij zeide tot hen: Wat slaapt gij? Staat op en bidt, opdat gij niet in verzoeking komt. 47En als Hij nog sprak, ziet daar een schare; en een van de twaalven, die genaamd was Judas, ging hun voor, en kwam bij Jezus, om Hem te kussen. 48En Jezus zeide tot hem: Judas, verraadt gij den Zoon des mensen met een kus? 49En die bij Hem waren, ziende, wat er geschieden zou, zeiden tot Hem: Heere, zullen wij met het zwaard slaan? 50En een uit hen sloeg den dienstknecht des hogepriesters, en hieuw hem zijn rechteroor af. 51En Jezus, antwoordende, zeide: Laat hen tot hiertoe geworden; en raakte zijn oor aan, en heelde hem. 52En Jezus zeide tot de overpriesters, en de hoofdmannen des tempels, en ouderlingen, die tegen Hem gekomen waren: Zijt gij uitgegaan met zwaarden en stokken als tegen een moordenaar? 53Als Ik dagelijks met u was in den tempel, zo hebt gij de handen tegen Mij niet uitgestoken; maar dit is uw ure, en de macht der duisternis. 54En zij grepen Hem en leidden Hem weg, en brachten Hem in het huis des hogepriesters. En Petrus volgde van verre. 55En als zij vuur ontstoken hadden in het midden van de zaal, en zij te zamen nederzaten, zat Petrus in het midden van hen. 56En een zekere dienstmaagd, ziende hem bij het vuur zitten, en haar ogen op hem houdende, zeide: Ook deze was met Hem. 57Maar hij verloochende Hem, zeggende: Vrouw, ik ken Hem niet. 58En kort daarna een ander, hem ziende, zeide: Ook gij zijt van die. Maar Petrus zeide: Mens, ik ben niet. 59En als het omtrent een uur geleden was, bevestigde dat een ander, zeggende: In der waarheid, ook deze was met Hem; want hij is ook een Galileer. 60Maar Petrus zeide: Mens, ik weet niet, wat gij zegt. En terstond, als hij nog sprak, kraaide de haan. 61En de Heere, Zich omkerende, zag Petrus aan; en Petrus werd indachtig het woord des Heeren, hoe Hij hem gezegd had: Eer de haan zal gekraaid hebben, zult gij Mij driemaal verloochenen. 62En Petrus, naar buiten gaande, weende bitterlijk. 63En de mannen, die Jezus hielden, bespotten Hem, en sloegen Hem. 64En als zij Hem overdekt hadden, sloegen zij Hem op het aangezicht, en vraagden Hem, zeggende: Profeteer, wie het is, die U geslagen heeft? 65En vele andere dingen zeiden zij tegen Hem, lasterende. 66En als het dag geworden was, vergaderden de ouderlingen des volks, en de overpriesters en Schriftgeleerden, en brachten Hem in hun raad, 67Zeggende: Zijt Gij de Christus, zeg het ons. En Hij zeide tot hen: Indien Ik het u zeg, gij zult het niet geloven; 68En indien Ik ook vraag, gij zult Mij niet antwoorden, of loslaten; 69Van nu aan zal de Zoon des mensen gezeten zijn aan de rechter hand der kracht Gods. 70En zij zeiden allen: Zijt Gij dan de Zoon Gods? En Hij zeide tot hen: Gij zegt, dat Ik het ben. 71En zij zeiden: Wat hebben wij nog getuigenis van node? Want wij zelven hebben het uit Zijn mond gehoord.