Јеремија 1

1Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој, 2Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог, 3И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца. 4И дође ми реч Господња говорећи: 5Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те. 6А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете. 7А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем. 8Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ. 9И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста. 10Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш. 11После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов. 12Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим. 13Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу. 14Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље. 15Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних. 16И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих. 17Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима. 18Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском. 19Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.

1The words of Jeremiah the son of Hilkiah, of the priests who were in Anathoth in the land of Benjamin: 2to whom Yahweh’s word came in the days of Josiah the son of Amon, king of Judah, in the thirteenth year of his reign. 3It came also in the days of Jehoiakim the son of Josiah, king of Judah, to the end of the eleventh year of Zedekiah, the son of Josiah, king of Judah, to the carrying away of Jerusalem captive in the fifth month. 4Now Yahweh’s word came to me, saying, 5“Before I formed you in the belly, I knew you. Before you came out of the womb, I sanctified you. I have appointed you a prophet to the nations.” 6Then I said, “Ah, Lord Yahweh! Behold, I don’t know how to speak; for I am a child.” 7But Yahweh said to me, “Don’t say, ‘I am a child;’ for to whoever I shall send you, you shall go, and whatever I shall command you, you shall speak. 8Don’t be afraid because of them; for I am with you to deliver you,” says Yahweh. 9Then Yahweh stretched out his hand, and touched my mouth; and Yahweh said to me, “Behold, I have put my words in your mouth. 10Behold, I have this day set you over the nations and over the kingdoms, to pluck up and to break down and to destroy and to overthrow, to build and to plant.” 11Moreover Yahweh’s word came to me, saying, “Jeremiah, what do you see?” I said, “I see a branch of an almond tree.” 12Then Yahweh said to me, “You have seen well; for I watch over my word to perform it.” 13Yahweh’s word came to me the second time, saying, “What do you see?” I said, “I see a boiling cauldron; and it is tipping away from the north.” 14Then Yahweh said to me, “Out of the north evil will break out on all the inhabitants of the land. 15For, behold, I will call all the families of the kingdoms of the north,” says Yahweh; “and they shall come, and they shall each set his throne at the entrance of the gates of Jerusalem, and against all its walls all around, and against all the cities of Judah. 16I will utter my judgments against them touching all their wickedness, in that they have forsaken me, and have burned incense to other gods, and worshiped the works of their own hands. 17“You therefore put your belt on your waist, arise, and speak to them all that I command you. Don’t be dismayed at them, lest I dismay you before them. 18For, behold, I have made you this day a fortified city, and an iron pillar, and bronze walls, against the whole land, against the kings of Judah, against its princes, against its priests, and against the people of the land. 19They will fight against you; but they will not prevail against you; for I am with you”, says Yahweh, “to deliver you.”

1De woorden van Jeremia, den zoon van Hilkia, uit de priesteren, die te Anathoth waren, in het land van Benjamin; 2Tot welken het woord des HEEREN geschiedde, in de dagen van Josia, zoon van Amon, koning van Juda, in het dertiende jaar zijner regering. 3Ook geschiedde het tot hem in de dagen van Jojakim, zoon van Josia, koning van Juda, totdat voleind werd het elfde jaar van Zedekia, zoon van Josia, koning van Juda; totdat Jeruzalem gevankelijk werd weggevoerd in de vijfde maand. 4Het woord des HEEREN dan geschiedde tot mij, zeggende: 5Eer Ik u in moeders buik formeerde, heb Ik u gekend, en eer gij uit de baarmoeder voortkwaamt, heb Ik u geheiligd; Ik heb u den volken tot een profeet gesteld. 6Toen zeide ik: Ach, Heere HEERE! zie, ik kan niet spreken, want ik ben jong. 7Maar de HEERE zeide tot mij: Zeg niet: Ik ben jong; want overal, waarhenen Ik u zenden zal, zult gij gaan, en alles, wat Ik u gebieden zal, zult gij spreken. 8Vrees niet voor hun aangezicht, want Ik ben met u, om u te redden, spreekt de HEERE. 9En de HEERE stak Zijn hand uit, en roerde mijn mond aan; en de HEERE zeide tot mij: Zie, Ik geef Mijn woorden in uw mond. 10Zie, Ik stel u te dezen dage over de volken en over de koninkrijken, om uit te rukken, en af te breken, en te verderven, en te verstoren; ook om te bouwen en te planten. 11Wijders geschiedde des HEEREN woord tot mij, zeggende: Wat ziet gij, Jeremia? En ik zeide: Ik zie een amandelroede. 12En de HEERE zeide tot mij: Gij hebt wel gezien; want Ik zal wakker zijn over Mijn woord, om dat te doen. 13En des HEEREN woord geschiedde ten tweeden male tot mij, zeggende: Wat ziet gij? En ik zeide: Ik zie een ziedenden pot, welks voorste deel tegen het noorden is. 14En de HEERE zeide tot mij: Van het noorden zal zich dit kwaad opdoen over alle inwoners des lands. 15Want zie, Ik roep alle geslachten der koninkrijken van het noorden, spreekt de HEERE; en zij zullen komen, en zetten een iegelijk zijn troon voor de deur der poorten van Jeruzalem, en tegen al haar muren rondom, en tegen alle steden van Juda. 16En Ik zal Mijn oordelen tegen hen uitspreken over al hun boosheid; dat zij Mij verlaten hebben, en anderen goden gerookt, en zich gebogen hebben voor de werken hunner handen. 17Gij dan, gord uw lendenen, en maakt u op, en spreek tot hen alles, wat Ik u gebieden zal; wees niet verslagen voor hun aangezicht, opdat Ik u voor hun aangezicht niet versla. 18Want zie, Ik stel u heden tot een vaste stad, en tot een ijzeren pilaar, en tot koperen muren tegen het ganse land; tegen de koningen van Juda, tegen haar vorsten, tegen haar priesteren, en tegen het volk van het land. 19En zij zullen tegen u strijden, maar tegen u niet vermogen; want Ik ben met u, spreekt de HEERE, om u uit te helpen.