Дела апостолска 15

1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти. 2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање. 3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи. 4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере. 5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев. 6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч. 7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују. 8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама. 9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова. 10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети? 11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они. 12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих. 13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене. 14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом. 15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано: 16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, 17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово. 18Богу су позната од постања света сва дела Његова; 19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу; 20Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. 21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе. 22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом. 23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца. 24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо; 25Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом, 26С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа. 27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати. 28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних: 29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави. 30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу. 31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси. 32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише. 33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима. 34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим. 35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим. 36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе. 37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка. 38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом. 39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар. 40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће. 41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.

1Some men came down from Judea and taught the brothers, “Unless you are circumcised after the custom of Moses, you can’t be saved.” 2Therefore when Paul and Barnabas had no small discord and discussion with them, they appointed Paul and Barnabas, and some others of them, to go up to Jerusalem to the apostles and elders about this question. 3They, being sent on their way by the assembly, passed through both Phoenicia and Samaria, declaring the conversion of the Gentiles. They caused great joy to all the brothers. 4When they had come to Jerusalem, they were received by the assembly and the apostles and the elders, and they reported all things that God had done with them. 5But some of the sect of the Pharisees who believed rose up, saying, “It is necessary to circumcise them, and to command them to keep the law of Moses.” 6The apostles and the elders were gathered together to see about this matter. 7When there had been much discussion, Peter rose up and said to them, “Brothers, you know that a good while ago God made a choice among you, that by my mouth the nations should hear the word of the Good News, and believe. 8God, who knows the heart, testified about them, giving them the Holy Spirit, just like he did to us. 9He made no distinction between us and them, cleansing their hearts by faith. 10Now therefore why do you tempt God, that you should put a yoke on the neck of the disciples which neither our fathers nor we were able to bear? 11But we believe that we are saved through the grace of the Lord Jesus, just as they are.” 12All the multitude kept silence, and they listened to Barnabas and Paul reporting what signs and wonders God had done among the nations through them. 13After they were silent, James answered, “Brothers, listen to me. 14Simeon has reported how God first visited the nations, to take out of them a people for his name. 15This agrees with the words of the prophets. As it is written, 16‘After these things I will return. I will again build the tabernacle of David, which has fallen. I will again build its ruins. I will set it up, 17That the rest of men may seek after the Lord; all the Gentiles who are called by my name, says the Lord, who does all these things. 18All of God’s works are known to him from eternity.’ 19“Therefore my judgment is that we don’t trouble those from among the Gentiles who turn to God, 20but that we write to them that they abstain from the pollution of idols, from sexual immorality, from what is strangled, and from blood. 21For Moses from generations of old has in every city those who preach him, being read in the synagogues every Sabbath.” 22Then it seemed good to the apostles and the elders, with the whole assembly, to choose men out of their company, and send them to Antioch with Paul and Barnabas: Judas called Barsabbas, and Silas, chief men among the brothers. 23They wrote these things by their hand: “The apostles, the elders, and the brothers, to the brothers who are of the Gentiles in Antioch, Syria, and Cilicia: greetings. 24Because we have heard that some who went out from us have troubled you with words, unsettling your souls, saying, ‘You must be circumcised and keep the law,’ to whom we gave no commandment; 25it seemed good to us, having come to one accord, to choose out men and send them to you with our beloved Barnabas and Paul, 26men who have risked their lives for the name of our Lord Jesus Christ. 27We have sent therefore Judas and Silas, who themselves will also tell you the same things by word of mouth. 28For it seemed good to the Holy Spirit, and to us, to lay no greater burden on you than these necessary things: 29that you abstain from things sacrificed to idols, from blood, from things strangled, and from sexual immorality, from which if you keep yourselves, it will be well with you. Farewell.” 30So, when they were sent off, they came to Antioch. Having gathered the multitude together, they delivered the letter. 31When they had read it, they rejoiced over the encouragement. 32Judas and Silas, also being prophets themselves, encouraged the brothers with many words, and strengthened them. 33After they had spent some time there, they were sent back with greetings from the brothers to the apostles. 35But Paul and Barnabas stayed in Antioch, teaching and preaching the word of the Lord, with many others also. 36After some days Paul said to Barnabas, “Let’s return now and visit our brothers in every city in which we proclaimed the word of the Lord, to see how they are doing.” 37Barnabas planned to take John, who was called Mark, with them also. 38But Paul didn’t think that it was a good idea to take with them someone who had withdrawn from them in Pamphylia, and didn’t go with them to do the work. 39Then the contention grew so sharp that they separated from each other. Barnabas took Mark with him, and sailed away to Cyprus, 40but Paul chose Silas, and went out, being commended by the brothers to the grace of God. 41He went through Syria and Cilicia, strengthening the assemblies.

1En sommigen, die afgekomen waren van Judea, leerden de broederen, zeggende: Indien gij niet besneden wordt naar de wijze van Mozes, zo kunt gij niet zalig worden. 2Als er dan geen kleine wederstand en twisting geschiedde bij Paulus en Barnabas tegen hen, zo hebben zij geordineerd, dat Paulus en Barnabas, en enige anderen uit hen, zouden opgaan tot de apostelen en ouderlingen naar Jeruzalem, over deze vraag. 3Zij dan, van de Gemeente uitgeleid zijnde, reisden door Fenicie en Samarie, verhalende de bekering der heidenen; en deden al den broederen grote blijdschap aan. 4En te Jeruzalem gekomen zijnde, werden zij ontvangen van de Gemeente, en de apostelen, en de ouderlingen; en zij verkondigden, wat grote dingen God met hen gedaan had. 5Maar, zeiden zij, er zijn sommigen opgestaan van die van de sekte der Farizeen, die gelovig zijn geworden, zeggende, dat men hen moet besnijden, en gebieden de wet van Mozes te onderhouden. 6En de apostelen en de ouderlingen vergaderden te zamen, om op deze zaak te letten. 7En als daarover grote twisting geschiedde, stond Petrus op en zeide tot hen: Mannen broeders, gij weet, dat God van over langen tijd onder ons mij verkoren heeft, dat de heidenen door mijn mond het woord des Evangelies zouden horen, en geloven. 8En God, de Kenner der harten, heeft hun getuigenis gegeven, hun gevende den Heiligen Geest, gelijk als ook ons; 9En heeft geen onderscheid gemaakt tussen ons en hen, gereinigd hebbende hun harten door het geloof. 10Nu dan, wat verzoekt gij God, om een juk op den hals der discipelen te leggen, hetwelk noch onze vaders, noch wij hebben kunnen dragen? 11Maar wij geloven, door de genade van den Heere Jezus Christus, zalig te worden, op zulke wijze als ook zij. 12En al de menigte zweeg stil, en zij hoorden Barnabas en Paulus verhalen, wat grote tekenen en wonderen God door hen onder de heidenen gedaan had. 13En nadat deze zwegen, antwoordde Jakobus, zeggende: Mannen broeders, hoort mij. 14Simeon heeft verhaald hoe God eerst de heidenen heeft bezocht, om uit hen een volk aan te nemen door Zijn Naam. 15En hiermede stemmen overeen de woorden der profeten, gelijk geschreven is: 16Na dezen zal Ik wederkeren, en weder opbouwen de tabernakel van David, die vervallen is, en hetgeen daarvan verbroken is, weder opbouwen, en Ik zal denzelven weder oprichten. 17Opdat de overblijvende mensen den Heere zoeken, en al de heidenen, over welken Mijn Naam aangeroepen is, spreekt de Heere, Die dit alles doet. 18Gode zijn al Zijn werken van eeuwigheid bekend. 19Daarom oordeel ik, dat men degenen, die uit de heidenen zich tot God bekeren, niet beroere; 20Maar hun zal aanschrijven, dat zij zich onthouden van de dingen, die door de afgoden besmet zijn, en van hoererij, en van het verstikte, en van bloed. 21Want Mozes heeft er van oude tijden in elke stad, die hem prediken, en hij wordt op elken sabbat in de synagogen gelezen. 22Toen heeft het den apostelen en den ouderlingen, met de gehele Gemeente, goed gedacht, enige mannen uit zich te verkiezen, en met Paulus en Barnabas te zenden naar Antiochie: namelijk Judas, die toegenaamd wordt Barsabas, en Silas, mannen, die voorgangers waren onder de broeders. 23En zij schreven door hen dit navolgende: De apostelen, en de ouderlingen, en de broeders wensen den broederen uit de heidenen, die in Antiochie, en Syrie, en Cilicie zijn, zaligheid. 24Nademaal wij gehoord hebben, dat sommigen, die van ons uitgegaan zijn, u met woorden ontroerd hebben en uw zielen wankelende gemaakt, zeggende, dat gij moet besneden worden, en de wet onderhouden; welken wij dat niet bevolen hadden; 25Zo heeft het ons eendrachtelijk te zamen zijnde, goed gedacht, enige mannen te verkiezen, en tot u te zenden, met onze geliefden, Barnabas en Paulus. 26Mensen, die hun zielen overgegeven hebben voor den Naam van onzen Heere Jezus Christus. 27Wij hebben dan Judas en Silas gezonden, die ook met den mond hetzelfde zullen verkondigen. 28Want het heeft den Heiligen Geest en ons goed gedacht, ulieden geen meerderen last op te leggen dan deze noodzakelijke dingen: 29Namelijk, dat gij u onthoudt van hetgeen den afgoden geofferd is, en van bloed, en van het verstikte, en van hoererij; van welke dingen, indien gij uzelven wacht, zo zult gij weldoen. Vaart wel. 30Dezen dan, hun afscheid ontvangen hebbende, kwamen te Antiochie; en de menigte vergaderd hebbende, gaven zij den brief over. 31En zij, dien gelezen hebbende, verblijdden zich over de vertroosting. 32Judas nu en Silas, die ook zelven profeten waren, vermaanden de broeders met vele woorden, en versterkten hen. 33En als zij daar een tijd lang vertoefd hadden, lieten hen de broeders wederom gaan met vrede, tot de apostelen. 34Maar het dacht Silas goed aldaar te blijven. 35En Paulus en Barnabas onthielden zich te Antiochie, lerende en verkondigende met nog vele anderen, het Woord des Heeren. 36En na enige dagen zeide Paulus tot Barnabas: Laat ons nu wederkeren, en bezoeken onze broeders in elke stad, in welke wij het Woord des Heeren verkondigd hebben, hoe zij het hebben. 37En Barnabas ried, dat zij Johannes, die toegenaamd is Markus, zouden medenemen. 38Maar Paulus achtte billijk, dat men dien niet zoude medenemen, die van Pamfylie af van hen was afgeweken, en met hen niet was gegaan tot het werk. 39Er ontstond dan een verbittering, alzo dat zij van elkander gescheiden zijn, en dat Barnabas Markus medenam, en naar Cyprus afscheepte; 40Maar Paulus verkoos Silas, en reisde heen, der genade Gods van de broederen bevolen zijnde. 41En hij doorreisde Syrie en Cilicie, versterkende de Gemeenten.