Ефесцима 4

1Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани, 2Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави, 3Старајући се држати јединство Духа у свези мира; 4Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог. 5Један Господ, једна вера, једно крштење, 6Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама. 7А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог. 8Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима. 9А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље? 10Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све. 11И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље, 12Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог; 13Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове; 14Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре; 15Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос. 16Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави. 17Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог, 18Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих; 19Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства. 20Али ви тако не познасте Христа; 21Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу, 22Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим; 23И да се обновите духом ума свог, 24И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине. 25Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом. 26Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем. 27Нити дајте места ђаволу. 28Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме. 29Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају. 30И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења. 31Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. 32А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.

1I therefore, the prisoner in the Lord, beg you to walk worthily of the calling with which you were called, 2with all lowliness and humility, with patience, bearing with one another in love; 3being eager to keep the unity of the Spirit in the bond of peace. 4There is one body, and one Spirit, even as you also were called in one hope of your calling; 5one Lord, one faith, one baptism, 6one God and Father of all, who is over all, and through all, and in us all. 7But to each one of us was the grace given according to the measure of the gift of Christ. 8Therefore he says, “When he ascended on high, he led captivity captive, and gave gifts to men.” 9Now this, “He ascended”, what is it but that he also first descended into the lower parts of the earth? 10He who descended is the one who also ascended far above all the heavens, that he might fill all things. 11He gave some to be apostles; and some, prophets; and some, evangelists; and some, shepherds and teachers; 12for the perfecting of the saints, to the work of serving, to the building up of the body of Christ; 13until we all attain to the unity of the faith, and of the knowledge of the Son of God, to a full grown man, to the measure of the stature of the fullness of Christ; 14that we may no longer be children, tossed back and forth and carried about with every wind of doctrine, by the trickery of men, in craftiness, after the wiles of error; 15but speaking truth in love, we may grow up in all things into him, who is the head, Christ; 16from whom all the body, being fitted and knit together through that which every joint supplies, according to the working in measure of each individual part, makes the body increase to the building up of itself in love. 17This I say therefore, and testify in the Lord, that you no longer walk as the rest of the Gentiles also walk, in the futility of their mind, 18being darkened in their understanding, alienated from the life of God, because of the ignorance that is in them, because of the hardening of their hearts; 19who having become callous gave themselves up to lust, to work all uncleanness with greediness. 20But you did not learn Christ that way; 21if indeed you heard him, and were taught in him, even as truth is in Jesus: 22that you put away, as concerning your former way of life, the old man, that grows corrupt after the lusts of deceit; 23and that you be renewed in the spirit of your mind, 24and put on the new man, who in the likeness of God has been created in righteousness and holiness of truth. 25Therefore putting away falsehood, speak truth each one with his neighbor. For we are members of one another. 26“Be angry, and don’t sin.” Don’t let the sun go down on your wrath, 27neither give place to the devil. 28Let him who stole steal no more; but rather let him labor, working with his hands the thing that is good, that he may have something to give to him who has need. 29Let no corrupt speech proceed out of your mouth, but such as is good for building up as the need may be, that it may give grace to those who hear. 30Don’t grieve the Holy Spirit of God, in whom you were sealed for the day of redemption. 31Let all bitterness, wrath, anger, outcry, and slander, be put away from you, with all malice. 32And be kind to one another, tender hearted, forgiving each other, just as God also in Christ forgave you.

1Zo bid ik u dan, ik, de gevangene in den Heere, dat gij wandelt waardiglijk der roeping, met welke gij geroepen zijt; 2Met alle ootmoedigheid en zachtmoedigheid, met lankmoedigheid, verdragende elkander in liefde; 3U benaarstigende te behouden de enigheid des Geestes door den band des vredes. 4Een lichaam is het, en een Geest, gelijkerwijs gij ook geroepen zijt tot een hoop uwer roeping; 5Een Heere, een geloof, een doop, 6Een God en Vader van allen, Die daar is boven allen, en door allen, en in u allen. 7Maar aan elkeen van ons is de genade gegeven, naar de maat der gave van Christus. 8Daarom zegt Hij: Als Hij opgevaren is in de hoogte, heeft Hij de gevangenis gevangen genomen, en heeft den mensen gaven gegeven. 9Nu dit: Hij is opgevaren; wat is het, dan dat Hij ook eerst is nedergedaald in de nederste delen der aarde? 10Die nedergedaald is, is Dezelfde ook, Die opgevaren is verre boven al de hemelen, opdat Hij alle dingen vervullen zou. 11En Dezelfde heeft gegeven sommigen tot apostelen, en sommigen tot profeten, en sommigen tot evangelisten, en sommigen tot herders en leraars; 12Tot de volmaking der heiligen, tot het werk der bediening, tot opbouwing des lichaams van Christus; 13Totdat wij allen zullen komen tot de enigheid des geloofs en der kennis van den Zoon Gods, tot een volkomen man, tot de mate van de grootte der volheid van Christus; 14Opdat wij niet meer kinderen zouden zijn, die als de vloed bewogen en omgevoerd worden met allen wind der leer, door de bedriegerij der mensen, door arglistigheid, om listiglijk tot dwaling te brengen; 15Maar de waarheid betrachtende in liefde, alleszins zouden opwassen in Hem, Die het Hoofd is, namelijk Christus; 16Uit Welken het gehele lichaam bekwamelijk samengevoegd en samen vastgemaakt zijnde, door alle voegselen der toebrenging, naar de werking van een iegelijk deel in zijn maat, den wasdom des lichaams bekomt, tot zijns zelfs opbouwing in de liefde. 17Ik zeg dan dit, en betuig het in den Heere, dat gij niet meer wandelt, gelijk als de andere heidenen wandelen in de ijdelheid huns gemoeds. 18Verduisterd in het verstand, vervreemd zijnde van het leven Gods, door de onwetendheid, die in hen is, door de verharding huns harten; 19Welke, ongevoelig geworden zijnde, zichzelven hebben overgegeven tot ontuchtigheid, om alle onreinigheid gieriglijk te bedrijven. 20Doch gij hebt Christus alzo niet geleerd; 21Indien gij naar Hem gehoord hebt, en door Hem geleerd zijt, gelijk de waarheid in Jezus is; 22Te weten dat gij zoudt afleggen, aangaande de vorige wandeling, den ouden mens, die verdorven wordt door de begeerlijkheden der verleiding; 23En dat gij zoudt vernieuwd worden in den geest uws gemoeds, 24En den nieuwen mens aandoen, die naar God geschapen is in ware rechtvaardigheid en heiligheid. 25Daarom legt af de leugen, en spreekt de waarheid, een iegelijk met zijn naaste; want wij zijn elkanders leden. 26Wordt toornig, en zondigt niet; de zon ga niet onder over uw toornigheid; 27En geeft den duivel geen plaats. 28Die gestolen heeft, stele niet meer, maar arbeide liever, werkende dat goed is met de handen, opdat hij hebbe mede te delen dengene, die nood heeft. 29Geen vuile rede ga uit uw mond, maar zo er enige goede rede is tot nuttige stichting, opdat zij genade geve dien, die dezelve horen. 30En bedroeft den Heiligen Geest Gods niet, door Welken gij verzegeld zijt tot den dag der verlossing. 31Alle bitterheid, en toornigheid, en gramschap, en geroep, en lastering zij van u geweerd, met alle boosheid; 32Maar zijt jegens elkander goedertieren, barmhartig, vergevende elkander, gelijkerwijs ook God in Christus ulieden vergeven heeft.