2. Тимотеју 1

1Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу, 2Тимотију, љубазном сину, благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашег. 3Захваљујем Богу коме служим од прародитеља чистом савести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својим дан и ноћ, 4Желећи да те видим, опомињући се суза твојих, да се радости испуним; 5Опомињући се нелицемерне у теби вере која се усели најпре у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а уверен сам да је и у теби; 6Заради ког узрока напомињем ти да подгреваш дар Божји који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе. 7Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте. 8Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашег Исуса Христа, ни мене сужња Његовог; него пострадај с јеванђељем Христовим по сили Бога, 9Који нас спасе и призва звањем светим, не по делима нашим, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу пре времена вечних; 10А сад се показа у доласку Спаситеља нашег Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем; 11За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца. 12Заради ког узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме веровах, и уверен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај. 13Имај у памети образ здравих речи које си чуо од мене, у вери и љубави Христа Исуса. 14Добри аманет сачувај Духом Светим који живи у нама. 15Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген. 16А Господ да да милост Онисифоровом дому; јер ме много пута утеши, и окова мојих не постиде се; 17Него дошавши у Рим потражи ме још с већим старањем и нађе. 18Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро.

1Paul, an apostle of Jesus Christ through the will of God, according to the promise of the life which is in Christ Jesus, 2to Timothy, my beloved child: Grace, mercy, and peace, from God the Father and Christ Jesus our Lord. 3I thank God, whom I serve as my forefathers did, with a pure conscience. How unceasing is my memory of you in my petitions, night and day 4longing to see you, remembering your tears, that I may be filled with joy; 5having been reminded of the sincere faith that is in you; which lived first in your grandmother Lois, and your mother Eunice, and, I am persuaded, in you also. 6For this cause, I remind you that you should stir up the gift of God which is in you through the laying on of my hands. 7For God didn’t give us a spirit of fear, but of power, love, and self-control. 8Therefore don’t be ashamed of the testimony of our Lord, nor of me his prisoner; but endure hardship for the Good News according to the power of God, 9who saved us and called us with a holy calling, not according to our works, but according to his own purpose and grace, which was given to us in Christ Jesus before times eternal, 10but has now been revealed by the appearing of our Savior, Christ Jesus, who abolished death, and brought life and immortality to light through the Good News. 11For this, I was appointed as a preacher, an apostle, and a teacher of the Gentiles. 12For this cause I also suffer these things. Yet I am not ashamed, for I know him whom I have believed, and I am persuaded that he is able to guard that which I have committed to him against that day. 13Hold the pattern of sound words which you have heard from me, in faith and love which is in Christ Jesus. 14That good thing which was committed to you, guard through the Holy Spirit who dwells in us. 15This you know, that all who are in Asia turned away from me; of whom are Phygelus and Hermogenes. 16May the Lord grant mercy to the house of Onesiphorus, for he often refreshed me, and was not ashamed of my chain, 17but when he was in Rome, he sought me diligently, and found me 18(the Lord grant to him to find the Lord’s mercy in that day); and in how many things he served at Ephesus, you know very well.

1Paulus, een apostel van Jezus Christus, door den wil van God, naar de belofte des levens, dat in Christus Jezus is, 2Aan Timotheus, mijn geliefden zoon: genade, barmhartigheid, vrede zij u van God den Vader, en Christus Jezus, onzen Heere. 3Ik dank God, Wien ik diene van mijn voorouderen aan in een rein geweten, gelijk ik zonder ophouden uwer gedachtig ben in mijn gebeden nacht en dag; 4Zeer begerig zijnde om u te zien, als ik gedenk aan uw tranen, opdat ik met blijdschap moge vervuld worden; 5Als ik mij in gedachtenis breng het ongeveinsd geloof, dat in u is, hetwelk eerst gewoond heeft in uw grootmoeder Lois, en in uw moeder Eunice; en ik ben verzekerd, dat het ook in u woont. 6Om welke oorzaak ik u indachtig maak, dat gij opwekt de gave Gods, die in u is, door de oplegging mijner handen. 7Want God heeft ons niet gegeven een geest der vreesachtigheid, maar der kracht, en der liefde, en der gematigdheid. 8Schaam u dan niet der getuigenis onzes Heeren, noch mijns, die Zijn gevangene ben; maar lijd verdrukkingen met het Evangelie, naar de kracht Gods; 9Die ons heeft zalig gemaakt, en geroepen met een heilige roeping; niet naar onze werken, maar naar Zijn eigen voornemen en genade, die ons gegeven is in Christus Jezus, voor de tijden der eeuwen; 10Doch nu geopenbaard is door de verschijning van onzen Zaligmaker Jezus Christus, Die den dood heeft te niet gedaan, en het leven en de onverderfelijkheid aan het licht gebracht door het Evangelie; 11Waartoe ik gesteld ben een prediker, en een apostel, en een leraar der heidenen; 12Om welke oorzaak ik ook deze dingen lijde, maar word niet beschaamd; want ik weet, Wien ik geloofd heb, en ik ben verzekerd, dat Hij machtig is, mijn pand, bij Hem weggelegd, te bewaren tot dien dag. 13Houd het voorbeeld der gezonde woorden, die gij van mij gehoord hebt, in geloof en liefde, die in Christus Jezus is. 14Bewaar het goede pand, dat u toebetrouwd is, door den Heiligen Geest, Die in ons woont. 15Gij weet dit, dat allen, die in Azie zijn, zich van mij afgewend hebben; onder dewelke is Fygellus en Hermogenes. 16De Heere geve den huize van Onesiforus barmhartigheid; want hij heeft mij dikmaals verkwikt, en heeft zich mijner keten niet geschaamd. 17Maar als hij te Rome gekomen was, heeft hij mij zeer naarstiglijk gezocht, en heeft mij gevonden. 18De Heere geve hem, dat hij barmhartigheid vinde bij den Heere, in dien dag; en hoeveel hij mij te Efeze gediend heeft, weet gij zeer wel.