1. Краљевима 5

1И Хирам, цар тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на место оца његовог, јер Хирам љубљаше Давида свагда. 2А Соломун посла ка Хираму и поручи му: 3Ти знаш да Давид, отац мој није могао саградити дом имену Господа Бога свог од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове. 4А сада Господ Бог мој дао ми је мир од свуда, немам ни једног непријатеља ни злу сметњу. 5Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога свог, као што је рекао Господ Давиду оцу мом говорећи: Син твој, ког ћу посадити место тебе на престо твој, он ће саградити дом имену мом. 6Зато заповеди сада нека ми насеку дрва кедрових на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год кажеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умеју сећи дрва као сидонци. 7И кад Хирам чу речи Соломунове, обрадова се веома и рече: Да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудрог сина над овим народом великим. 8И посла Хирам Соломуну, и поручи: Чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова. 9Моје ће слуге снети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до места које ми кажеш, и онде ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој. 10И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му беше воља. 11А Соломун даваше Хираму двадесет хиљада кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цеђеног; толико даваше Соломун Хираму сваке године. 12И Господ даде мудрост Соломуну како му беше обрекао, и беше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише веру међу собом. 13И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређених тридесет хиљада људи. 14И слаше их на Ливан по десет хиљада сваког месеца наизменце; један месец беху на Ливану а два месеца код кућа својих. А Адонирам беше над овим посланицима. 15И имаше Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада тесача у планини, 16Осим настојника Соломунових, који беху над тим послом, три хиљаде и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао. 17И заповеди цар да сносе велико камење, скупоцено камење за темељ дому, тесано камење. 18И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.

1Hiram king of Tyre sent his servants to Solomon; for he had heard that they had anointed him king in the place of his father: for Hiram was ever a lover of David. 2Solomon sent to Hiram, saying, 3“You know how that David my father could not build a house for the name of Yahweh his God for the wars which were about him on every side, until Yahweh put them under the soles of his feet. 4But now Yahweh my God has given me rest on every side. There is neither adversary, nor evil occurrence. 5Behold, I purpose to build a house for the name of Yahweh my God, as Yahweh spoke to David my father, saying, ‘Your son, whom I will set on your throne in your place, he shall build the house for my name.’ 6Now therefore command that they cut me cedar trees out of Lebanon. My servants shall be with your servants; and I will give you wages for your servants according to all that you shall say. For you know that there is not among us any who knows how to cut timber like the Sidonians.” 7When Hiram heard the words of Solomon, he rejoiced greatly, and said, “Blessed is Yahweh this day, who has given to David a wise son over this great people.” 8Hiram sent to Solomon, saying, “I have heard the message which you have sent to me. I will do all your desire concerning timber of cedar, and concerning timber of fir. 9My servants shall bring them down from Lebanon to the sea. I will make them into rafts to go by sea to the place that you shall appoint me, and will cause them to be broken up there, and you shall receive them. You shall accomplish my desire, in giving food for my household.” 10So Hiram gave Solomon timber of cedar and timber of fir according to all his desire. 11Solomon gave Hiram twenty thousand measures of wheat for food to his household, and twenty measures of pure oil. Solomon gave this to Hiram year by year. 12Yahweh gave Solomon wisdom, as he promised him; and there was peace between Hiram and Solomon; and they two made a treaty together. 13King Solomon raised a levy out of all Israel; and the levy was thirty thousand men. 14He sent them to Lebanon, ten thousand a month by courses; a month they were in Lebanon, and two months at home; and Adoniram was over the men subject to forced labor. 15Solomon had seventy thousand who bore burdens, and eighty thousand who were stone cutters in the mountains; 16besides Solomon’s chief officers who were over the work, three thousand and three hundred, who bore rule over the people who labored in the work. 17The king commanded, and they cut out great stones, costly stones, to lay the foundation of the house with worked stone. 18Solomon’s builders and Hiram’s builders and the Gebalites cut them, and prepared the timber and the stones to build the house.

1En Hiram, de koning van Tyrus, zond zijn knechten tot Salomo (want hij had gehoord, dat zij Salomo tot koning gezalfd hadden in zijns vaders plaats), dewijl Hiram David altijd bemind had. 2Daarna zond Salomo tot Hiram, zeggende: 3Gij weet, dat mijn vader David den Naam des HEEREN, zijns Gods, geen huis kon bouwen, vanwege de oorlogen, waarmede zij hem omsingelden, totdat de HEERE hen onder zijn voetzolen gaf. 4Maar nu heeft de HEERE, mijn God, mij van rondom rust gegeven; er is geen tegenpartijder, en geen bejegening van kwaad. 5En zie, ik denk voor den Naam van den HEERE, mijn God, een huis te bouwen; gelijk als de HEERE gesproken heeft tot mijn vader David, zeggende: Uw zoon, dien Ik in uw plaats op uw troon zetten zal, die zal Mijn Naam dat huis bouwen. 6Zo gebied nu, dat men mij cederen uit den Libanon houwe, en mijn knechten zullen met uw knechten zijn, en het loon uwer knechten zal ik u geven, naar al wat gij zeggen zult; want gij weet, dat onder ons niemand is, die weet hout te houwen, gelijk de Sidoniers. 7En het geschiedde, als Hiram de woorden van Salomo gehoord had, dat hij zich zeer verblijdde, en zeide: Gezegend zij de HEERE heden, Die David een wijzen zoon gegeven heeft over dit grote volk! 8En Hiram zond tot Salomo, zeggende: Ik heb gehoord, waarom gij tot mij gezonden hebt; ik zal al uw wil doen met het cederenhout, en met het dennenhout. 9Mijn knechten zullen het afbrengen van den Libanon aan de zee; en ik zal het op vlotten over de zee doen voeren, tot die plaats, die gij aan mij ontbieden zult, en zal het aldaar los maken, en gij zult het wegnemen; gij zult ook mijn wil doen, dat gij mijn huis spijze geeft. 10Alzo gaf Hiram aan Salomo cederenhout en dennenhout, naar al zijn wil. 11En Salomo gaf Hiram twintig duizend kor tarwe, tot spijze van zijn huis, en twintig kor gestoten olie; zulks gaf Salomo aan Hiram jaar op jaar. 12De HEERE dan gaf Salomo wijsheid, gelijk als Hij tot hem gesproken had; en er was vrede tussen Hiram en tussen Salomo, en zij beiden maakten een verbond. 13En de koning Salomo deed een uitschot opkomen uit gans Israel; en het uitschot was dertig duizend man. 14En hij zond hen naar den Libanon, tien duizend des maands bij beurten; een maand waren zij op den Libanon; twee maanden elk in zijn huis; en Adoniram was over dit uitschot. 15Daartoe had Salomo zeventig duizend, die last droegen, en tachtig duizend houwers op het gebergte. 16Behalve de oversten van Salomo's bestelden, die over dat werk waren, drie duizend en driehonderd, die heerschappij hadden over het volk, hetwelk dat werk deed. 17Als de koning het nu gebood, zo voerden zij grote stenen toe, kostelijke stenen, gehouwen stenen, om den grond van dat huis te leggen. 18En de bouwlieden van Salomo, en de bouwlieden van Hiram, en de Giblieten behieuwen ze, en bereidden het hout toe, en de stenen, om dat huis te bouwen.